Glikozidi

Izvor: Wikipedija
Skoči na: orijentacija, traži
Glikozid

Glikozidi su acetali dobiveni spajanjem poluacetala (monosaharida aldoza) i alkohola. Veza između monosaharida i alkohola (R-OH) zove se glikozidna veza. Stvaranje glikozida općenito je moguće s alkoholima, fenolnim hidroksilnim grupama, i karboksilnim kiselinama ("ester-glikozidi").

Kod prirodnih glikozida alkoholna (ili fenolna) komponenta zove se aglikon (nešećerni dio), a šećerna komponenta glikon.

Uz O-glikozide poznajemo još i N-glikozide koji nastaju odjepljenjem vode između poluacetalnog hidroksila i neke NH-skupine. Ovamo pripadaju prije svega nukleotidi i polunukleotidi.

Glikozidi su vrlo rašireni u biljnom svijetu.

Primjeri[uredi VE | uredi]

Amigdalin
  • indikan, C14H17NO (iz biljke Indigoera sp.) - glikozid indoksila, nekad je bio važan za dobivanje indiga iz biljaka
  • amigdalin, C20H27NO11 (iz gorkih badema) - hidrolizom daje dvije molekule glukoze (C6H12O6), molekulu benzaldehida (C6H5CHO) i molekulu cijanovodika (HCN)
  • hesperidin, C28H34O15 - flovanonski glikozid, nekad su mu pripisivali vitaminski karakter
  • streptomicin, C21H39N7O12 - poznati antibiotik


P biology.png Nedovršeni članak Glikozidi koji govori o biologiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.
P chemistry.svg Nedovršeni članak Glikozidi koji govori o kemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.