Staroslavenska morfologija

Izvor: Wikipedija
Skoči na: orijentacija, traži

Vista-xmag.pngPodrobniji članak o temi: Staroslavenski jezik

Staroslavenski ili općeslavenski književni jezik (starobugarski, staromakedonski, crkvenoslavenski, starocrkvenoslavenski) fleksijski je jezik s prilično bogatom gramatikom.

Imenice[uredi VE | uredi]

O-deklinacija[uredi VE | uredi]

Muški rod
- jednina množina dvojina
N grad -ъ grad -i grad -a
G grad -a grad -ъ grad -u
D grad -u grad -omъ grad -oma
A grad -ъ grad -y grad -a
V grad -e grad -i grad -a
L grad -ě grad -ěhъ grad -u
I grad -omь grad -y grad -oma

Po o-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice muškog roda koje u nominativu jednine završavaju na . Iznimka su imenice na koje se sklanjaju po u-deklinaciji muškog roda (bogъ, gradъ, rodъ).

Katkad u akuzativu jednine vidimo razliku između živog i neživog te se akuzativ izjednačuje s genitivom (raba).


U jednini se po ovoj deklinaciji sklanjaju i imenice sa sufiksom -(j)an-in-ъ (graždaninъ), ali u množini gube -in i sklanjaju se po konsonantskoj paradigmi (graždane, graždanъ, graždanem, graždany, graždane, graždanehъ, graždany).


Srednji rod
- jednina množina dvojina
N vin -o vin -a vin -ě
G vin -a vin -ъ vin -u
D vin -u vin -omъ vin -oma
A vin -o vin -a vin -ě
V vin -o vin -a vin -ě
L vin -ě vin -ěhъ vin -u
I vin -omь vin -y vin -oma

Po o-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice srednjeg roda koje u nominativu jednine završavaju na -o (selo, lěto, město). Iznimka su imenice koje se sklanjaju po s-deklinaciji srednjeg roda.

Jo-deklinacija[uredi VE | uredi]

Muški rod
- jednina množina dvojina
N nož -ь nož -i nož -a
G nož -a nož -ь nož -u
D nož -u nož -emь nož -ema
A nož -ь nož -ę nož -a
V nož -u nož -i nož -a
L nož -i nož -ihъ nož -u
I nož -emь nož -i nož -ema

Po jo-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice muškog roda koje u nominativu jednine završavaju na ispred kojeg imaju palatal (vračь, kralь, košь).

Ovdje ulaze i imenice poput krai koje naizgled ne završavaju palatalom, ali zapravo su kombinacije krajь pa se sklanjaju po ovoj deklinaciji (kraj -ь, kraj -a)

U jednini se imenice sa sufiksima -tel-ь i -ar-ь sklanjaju po ovoj deklinaciji (učitelь, učitelja, učitelju..., mytarь, mytarja, mytarju...).


Srednji rod
- jednina množina dvojina
N mor -e mor -a mor -i
G mor -a mor -ь mor -u
D mor -u mor -emь mor -ema
A mor -e mor -a mor -i
V mor -e mor -a mor -i
L mor -i mor -ihъ mor -u
I mor -emь mor -i mor -ema

Po jo-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice srednjeg roda koje završavaju na -e (lože, polje, molenьe).

A-deklinacija[uredi VE | uredi]

Ženski rod
- jednina množina dvojina
N rǫk -a rǫk -y rǫk -ě
G rǫk -y rǫk -ъ rǫk -u
D rǫk -ě rǫk -amь rǫk -ama
A rǫk -ǫ rǫk -i rǫk -ě
V rǫk -o rǫk -y rǫk -ě
L rǫk -ě rǫk -ahъ rǫk -u
I rǫk -ojǫ rǫk -ami rǫk -ama

Po a-deklinaciji ženskog roda sklanjaju se imenice ženskog roda na -a koje ispred tog nastavka imaju tvrdi, nepalatalni suglasnik (žena).

Ovako se sklanjaju i imenice muškoga spola na -a (sluga, vojevoda).

Ja-deklinacija[uredi VE | uredi]

Ženski rod
- jednina množina dvojina
N duš -a duš -ę duš -i
G duš -ę duš -ь duš -u
D duš -i duš -amъ duš -ama
A duš -ǫ duš -ę duš -i
V duš -e duš -ę duš -i
L duš -i duš -ahъ duš -u
I duš -ejǫ duš -ami duš -ama

Po a-deklinaciji ženskog roda sklanjaju se imenice ženskog roda na -a koje ispred tog nastavka imaju meki, palatalni suglasnik (straža, sveĉa, mrěža).

Ovako se sklanjaju i imenice ženskog roda ma -i (rabyni, bogyni), -ica (děvica) i -ьni- (rizьnica), a također i imenice muškog spola na -a s palatalom ispred nastavka (junoša).

I-deklinacija[uredi VE | uredi]

Muški rod
- jednina množina dvojina
N gost -ь gost -ьje gost -i
G gost -i gost -ьi gost -ьju
D gost -i gost -ьmъ gost -ьma
A gost -ь gost -i gost -i
V gost -i gost -ьje gost -i
L gost -i gost -ьhъ gost -ьju
I gost -ьmь gost -ьmi gost -ьma

Po i-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice muškog roda koje u nominativu jednine završavaju na ispred kojeg imaju tvrdi suglasnik (črьvь, gospodь, pǫtь). Izuzetak su takve imenice n-deklinacije.


Ženski rod
- jednina množina dvojina
N kost -ь kost -i kost -i
G kost -i kost -ьi kost -ьju
D kost -i kost -ьmъ kost -ьma
A kost -ь kost -i kost -i
V kost -i kost -i kost -i
L kost -i kost -ьhъ kost -ьju
I kost -ьjǫ kost -ьmi kost -ьma

Po i-deklinaciji ženskog roda sklanjaju se imenice ženskog roda koje u nominativu jednine završavaju na (rěčь, noĉь, tvarь).

Iznimka je imenica krъvь koja se sklanja po -ъv-deklinaciji (ū-deklinaciji).

U-deklinacija[uredi VE | uredi]

Muški rod
- jednina množina dvojina
N dom -ъ dom -ove dom -y
G dom -u dom -ovь dom -ovu
D dom -ovi dom -ъmъ dom -ъma
A dom -ъ dom -y dom -y
V dom -u dom -ove dom -y
L dom -i dom -ьhъ dom -ьju
I dom -ъmь dom -ъmi dom -ъma

Po u-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice: činъ, domъ, ledъ, medъ, mirъ, polъ, sanъ, synъ, volъ, vrъhъ.

ū-deklinacija[uredi VE | uredi]

Ženski rod
- jednina množina dvojina
N tik -y tikъv -i tikъv -i
G tikъv -e tikъv -ъ tikъv -u
D tikъv -i tikъv -amъ tikъv -ama
A tikъv -ь tikъv -i tikъv -i
V tikъv -y tikъv -i tikъv -i
L tikъv -e tikъv -ahъ tikъv -u
I tikъv -ьjǫ tikъv -ami tikъv -ama

Po ū-deklinaciji (također znanoj i kao -ъv-deklinacija) muškog roda sklanjaju se imenice: buky, brady, cěly, crьky, horǫgy, loky, ljuby, neplody, prěljuby, smoky, svekry, žrьny, kry (osvjedočeno u Sinajskom psaltiru; u starijoj literaturi se akuzativni oblik krъvь uzima kao lema).

N-deklinacija[uredi VE | uredi]

Muški rod
- jednina množina dvojina
N kam -y kamen -e kamen -i
G kamen -e kamen -ъ kamen -u
D kamen -i kamen -ьmъ kamen -ьma
A kamen -ь kamen -i kamen -i
V kam' -'y kamen -e kamen -i
L kamen -e kamen -ьhъ kamen -u
I kamen -ьmь kamen -ьmi kamen -ьma

Po n-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice: dьnь, jelenь, jęčьmenь, kamy, korenь, plamy, remenь, sęženь, stepenь.


Srednji rod
- jednina množina dvojina
N plem -ę plemen -a plemen -i
G plemen -e plemen -ъ plemen -u
D plemen -i plemen -ьmъ plemen -ьma
A plem -ę plemen -a plemen -i
V plem -ę plemen -a plemen -i
L plemen -e plemen -ьhъ plemen -u
I plemen -ьmь plemen -y plemen -ьma

Po n-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice: brěmę, čismę, imę, pismę, plemę, sěmę, slěmę, těmę, vrěmę.

S-deklinacija[uredi VE | uredi]

Srednji rod
- jednina množina dvojina
N neb -o nebes -a nebes -ě
G nebes -e nebes -ъ nebes -u
D nebes -i nebes -ьmъ nebes -ьma
A neb -o nebes -a nebes -ě
V neb -o nebes -a nebes -ě
L nebes -e nebes -ьhъ nebes -u
I nebes -ьmь nebes -y nebes -ьma

Po s-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice: čudo, divo, drěvo, kolo, nebo, tělo, slovo te uho i oko koje imaju dvojinu kao imenice i-deklinacije.

T-deklinacija[uredi VE | uredi]

Srednji rod
- jednina množina dvojina
N tel -ę telęt -e telęt -ě
G telęt -e telęt -ъ telęt -u
D telęt -i telęt -ьmъ telęt -ьma
A tel -ę telęt -a telęt -ě
V tel -ę telęt -a telęt -ě
L telęt -e telęt -ьhъ telęt -u
I telęt -ьmь telęt -y telęt -ьma

Po t-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice koje označuju mlado čovjeka ili životinje: otročę, agnę, kozьlę, kljusę, osьlę, ovьčę, telę, žrěbę...

R-deklinacija[uredi VE | uredi]

Ženski rod
- jednina množina dvojina
N mat -i mater -i mater -i
G mater -e mater -ъ mater -u
D mater -i mater -ьmъ mater -ьma
A mater -ь mater -i mater -i
V mater -i mater -i mater -i
L mater -i mater -ьhъ mater -u
I mater -ьjǫ mater -ьmi mater -ьma

Po r-deklinaciji ženskog roda sklanjaju se imenice mati i dъĉi.

Zamjenice[uredi VE | uredi]

Pridjevi[uredi VE | uredi]

Deklinacija pridjeva[uredi VE | uredi]

U staroslavenskome jeziku postoje određeni i neodređeni pridjevi. Neodređeni se pridjevi dekliniraju kao odgovarajuće imenice glavne sklonidbe, npr. novъ kao rabъ, nova kao žena, novo kao selo, niĉь kao vračь, niĉa kao duša, niĉe kao polje.

Određeni se pridjevi dobivaju spajanjem neodređenoga pridjeva i oblika anaforičke zamjenice (u pismu i), ja, je kao što je prikazano u tablici.


N novъ + i = novyi nova + ja = novaja
G nova + jego = novajego novy + jeję = novyję
D novu + jemu = novujemu novê + jei = novêi
A novъ + i = novyi novǫ + jǫ = novǫjǫ
L novê + jemь = novêjemь novê + jei = novêi
I novomь + imь = novyimь novojǫ + jejǫ = novojǫ, novǫjǫ


N, A nova + ja = novaja novê + i = novêi
G, L novu + jeju = novuju novu + jeju = novuju
D, I novoma + ima = novyima novoma + ima = novyima


N novi + i = novii novy + ję = novyję
G novъ + ihъ = novyihъ novъ + ihъ = novyihъ
D novomъ + imъ = novyimъ novamъ + imъ = novyimъ
A novy + ję = novyję novy + ję = novyję
L novêhъ + ihъ = novyihъ novahъ + ihъ = novyihъ
I novy + imi = novyimi novami + imi = novyimi


Stupnjevanje pridjeva[uredi VE | uredi]

U staroslavenskome jeziku postoje tri stupnja pridjeva:

  • pozitiv, kojim se iskazuje apsolutno svojstvo;
  • komparativ, kojim se iskazuje relativno svojstvo;
  • superlativ, kojim se iskazuje svojstvo u odnosu na sve s kojima nešto uspoređujemo.


KOMPARATIV

1. Pridjevi sa silaznom intonacijom na korijenskome slogu (u hrvatskome jeziku ti pridjevi tvore komparativ nastavkom -ji):
dragъ − draž-ii (m), draž-e (s), draž-ьši;
tęžьkъ − tęžii, tęže, tęžьši;
grǫbъ − grǫblii, grǫble, grǫblьši.
2. Pridjevi s uzlaznom intonacijom na korijenskom slogu (u hrvatskome jeziku ti pridjevi tvore komparativ nastavkom -iji):
novъ − nov-êi, nov-êje, nov-êiši;
starъ − star-êi, star-êje, star-êiši;
junъ − jun-êi, jun-êje, jun-êiši.


DEKLINACIJA KOMPARATIVA

N dražii draže dražьši junêi junêje junêiši
G dražьša dražьša dražьšę junêiša junêiša junêišę
D dražьšu dražьšu dražьšǫ junêišu junêišu junêiši
A dražšii draže dražьši junêi junêje junêišǫ
L dražьši dražьši dražьši junêiši junêjiši junêiši
I dražьšemь dražьšemь dražьšejǫ junêišemь junêišemь junêišejǫ


N, A dražьša dražьši dražьši junêiša junêiši junêiši
G, L dražьšu dražьšu dražьšu junêišu junêišu junêišu
D, I dražьšema dražьšema dražьšama junêišema junêišema junêišama


N dražьše dražьša dražьšę junêiše junêiša junêišę
G dražьšь dražьšь dražьšь junêišь junêišь junêišь
D dražьšemь dražьšemь dražьšamь junêišemь junêišemь junêišamь
A dražьšę dražьša dražьšę junêišę junêiša junêišę
L dražьšihь dražьšihь dražьšahь junêišihь junêišihь junêišahь
I dražьši dražьši dražьšami junêiši junêiši junêišami


SUPERLATIV

Tvori se:

  1. dodavanjem prefiksa nai− na komparativ: naidražii, naitęžьši, naigrǫble;
  2. komparativom i zamjenicom vьsego/vьsêhъ: novêi vьsego, dražii vьsêhъ.

APSOLUTNI SUPERLATIV tvori se:

  1. dodavanjem prefiksa prê− na pozitiv: prêdragъ, prênova, prêstaro;
  2. prilogom Ʒêlo i pozitivom: Ʒêlo dragъ, Ʒêlo nova, Ʒêlo staro.

Brojevi[uredi VE | uredi]

Glavni brojevi[uredi VE | uredi]

1 jedinъ (m.r.), jedina (ž.r.), jedino (s.r.)
2 dъva (m.r.), dъvê (ž. i s.r.)
3 trьje (m.r.), tri (ž. i s.r.)
4 četyre (m.r.), četyri (ž. i s.r.)
5 pętь
6 šestь
7 sedmь
8 osmь
9 devętь
10 desętь
11 jedin-ъ/a/o na desęte
12 dъv-a/ê na desęte
20 dъva desęti
21 dъva desęti i jedin-ъ/a/o
22 dъva desęti i dъv-a/ê
30 trije desęte
40 četyre desęte
50 pętь desętь
60 šestь desętь
70 sedmь desętь
80 osmь desętь
90 devętь desętь
100 sъto
200 dъvê sъtê
300 tri sъta
400 četyre sъta
500 pętь sъtь
1 000 tysęĉi, tysǫĉi
2 000 dъvê tysǫĉi
5 000 pętь tysǫĉь
10 000 desętь tysǫĉь ili tьma
20 000 dъvadeseti tysǫĉь ili dъvê tьmê
100 000 sъto tysǫĉь ili leĝeonъ


Sklonidba glavnih brojeva

1 kao zamjenica jedinъ − jedinogo, jedina − jedinoję
2 kao zamjenica, samo u dvojini
3 po i−deklinaciji, samo u množini
4 kao i trьje, tri, osim N i G kao konsonantske osnove
5−10 po i−deklinaciji, samo u jednini, desętь i u množini i dvojini
11−19 sklanja se samo prvi dio , npr. jedinomu na desęte
20, 30, 40 sklanjaju se oba dijela: dъvêma desętьma, trьmь desętьmъ
50−90 sklanja se samo prvi dio: pętijǫ desętь
sъto se sklanja kao selo, tysęĉi kao bogyni, tьma kao žena, leĝeonъ kao rabъ


Redni brojevi[uredi VE | uredi]

1 prъvyi, prъvaja, prъvoje
2 vъtoryi, vъtoraja, vъtoroje
3 tretii, tretijaja, tretijeje
4 četvrъyi, četvrъaja, četvrъoje
5 pętyi, pętaja, pętoje
11 prъvyi / prъvaja / prъvoje na desęte
20 dъvadesętьn-yi/aja/oje
21 dъvadesętьn-yi/aja/oje prъv-yi/aja/oje
60 šestьdesętьn-yi/aja/oje
100 sъtъn-yi/aja/oje
1 000 tysǫĉьn-yi/aja/oje

Svi se redni brojevi sklanjaju kao odgovarajući pridjevi.

Glagoli[uredi VE | uredi]

Prezent[uredi VE | uredi]

Prezent glagola tvori se tako da se na prezentsku osnovu dodaju nastavci. Kod nekih je glagola prezentska osnova skrivena zbog glasovnih promjena u prošlosti (navedeni su češći glagoli):

  • bosti (bod-), vesti (ved- ili vez-), krasti (krad-), iti (id-)
  • plesti (plet-), mesti (met-), greti (greb-), krasti
  • reĉi (rek-), peĉi (pek-), moĉi (mog-), teĉi (tek-)

1. Glagoli e-tipa na prezentska osnova dodaju interfiks e (nestaje ispred -ǫ) i nastavke:

Glagol Jednina Množina Dvojina

bosti (bod-)

1. bod -ǫ
2. bod -e + -ši
3. bod -e + -

1. bod -e + -
2. bod -e + -te
3. bod -ǫ

1. bod -e + -
2. bod -e + -ta
3. bod -e + -te

reĉi (rek-)

1. rek -ǫ
2. reč -e + -ši
3. reč -e + -

1. reč -e + -
2. reč -e + -te
3. rek -ǫ

1. reč -e + -
2. reč -e + -ta
3. reč -e + -te

2. Glagoli i-tipa dobivaju iste nastavke, ali je interfiks i (nestaje ispred -ǫ i ę). U prvom se licu događa jotacija (k/c + j > č, g/z + j > ž, h/s + j > š, l + j > lj, n + j > nj, t + j > ĉ, d + j > žd), odnosno epenteza (bj > blj, pj > plj, mj > mlj, vj > vlj):

Glagol Jednina Množina Dvojina

hvaliti (hval-)

1. hval + -j + -ǫ
2. hval -i + -ši
3. hval -i + -

1. hval -i + -
2. hval -i + -te
3. hval -ętъ

1. hval -i + -
2. hval -i + -ta
3. hval -i + -te

ljubiti (ljub-)

1. ljub + -lj + -ǫ
2. ljub -i + -ši
3. ljub -i + -

1. ljub -i + -
2. ljub -i + -te
3. ljub -ętъ

1. ljub -i + -
2. ljub -i + -ta
3. ljub -i + -te

3. Atematski glagoli byti, dati, věděti, iměti i jasti nepravilno tvore prezent:

Glagol Jednina Množina Dvojina

byti

1. jesmь
2. jesi
3. jestъ

1. jesmъ
2. jeste
3. sǫ

1. jesvě
2. jesta
3. jeste

věděti

1. věmь
2. věsi
3. věstъ

1. věmъ
2. věste
3. vědętъ

1. věvě
2. věsta
3. věste

iměti

1. imamь
2. imaši
3. imatъ

1. imamъ
2. imate
3. imǫ

1. imavě
2. imata
3. imate

jasti

1. jamь
2. jasi
3. jastъ

1. jamъ
2. jaste
3. jadętъ

1. javě
2. jasta
3. jaste

Treba razlikovati glagole imĕti (imamь, imaši, imatъ), imati (jemljǫ, jemleši, jemletъ) i jęti (imǫ, imeši, imetъ). Iznimka je i glagol hotĕti koji provodi jotaciju premda nije glagol i-tipa (hoĉǫ, hoĉeši, hoĉetъ).

Asigmatski aorist[uredi VE | uredi]

Asigmatski aorist ime je dobio po nedostatku fonema s u sklonidbi (grč. sigma), odnosno, nemamo promjenu VsV > VhV (s između samoglasnika daje h). Asigmatski aorist s vremenom je postajao sve arhaičnijim te je mijenjan s druga dva aorista.

Tvorio se tako da se na infinitivnu osnovu glagola e-tipa kojima je osnova završavala na suglasnik (glagola sa sufiksom -nǫ- i glagola s nultim sufiksom) dodaju sljedeći nastavci: -ъ, -e, -e; -omъ, -ete, -ǫ; -ově, -eta, -ete.

Glagol Jednina Množina Dvojina

pasti (pad-)

1. pad -ъ
2. pad -e
3. pad -e

1. pad -omъ
2. pad -ete
3. pad -ǫ

1. pad -ově
2. pad -eta
3. pad -ete

teĉi (tek-)

1. tek -ъ
2. teč -e
3. teč -e

1. tek -omъ
2. teč -ete
3. tek -ǫ

1. tek -ově
2. teč -eta
3. teč -ete

moĉi (mog-)

1. mog -ъ
2. mož -e
3. mož -e

1. mog -omъ
2. mož -ete
3. mog -ǫ

1. mog -ově
2. mož -eta
3. mož -ete

dvignǫti (dvig-)

1. dvig -ъ
2. dviž -e
3. dviž -e

1. dvig -omъ
2. dviž -ete
3. dvig -ǫ

1. dvig -ově
2. dviž -eta
3. dviž -ete

Sigmatski prvi aorist[uredi VE | uredi]

Sigmatski prvi aorist tvorio se na sljedeće načine:

  • Glagoli čija osnova završava na b, p, d, t, z, s tvorili su ovaj aorist tako da se taj završni suglasnik odbaci i interfiksu -s- dodaju nastavci -ъ, -, -; -omъ, -te, -ę; -ově, -ta, -te. Sigma (s) između samoglasnika ostaje jednaka (interfiks). Pritom se e duljilo u ě, a o u a.
  • Glagoli čija osnova završava na r ili k tvorili su aorist jednako kao i navedeni glagoli, ali im se sigma (s) između samoglasnika mijenjala h, stoga su se intefiksu (h ili s) dodavali isti nastavci. Pritom se e također duljilo u ě, a o u a.
Drugo i treće lice jednine ovih glagola nije zabilježeno, stoga se uzimaju oblici asigmatskog aorista.
  • Glagoli čija osnova završava na samoglasnik tvorili su aorist tako da se na infinitivnu osnovu dodaju isti nastavci, a sigma se između samoglasnika mijenjala u h.
Drugo i treće lice ovih glagola podudara se s infinitivnom osnovom zato što se sigma našla na kraju glagola te je nestala.
Glagol Jednina Množina Dvojina

hvaliti (hvali-)

1. hvali -h -ъ
2. hvali
3. hvali

1. hvali -h -omъ
2. hvali -s -te
3. hvali -š -ę

1. hvali -h -ově
2. hvali -s -ta
3. hvali -s -te

teĉi (tek-)

1. těhъ (tek -s -ъ)
2. teče
3. teče

1. těhomъ (tek -s -omъ)
2. těste
3. těšę

1. těhově (tek -s -ově)
2. těsta
3. těste

greti (greb-)

1. grěsъ
2. grebe
3. grebe

1. grěsomъ
2. grěste
3. grěsę

1. grěsově
2. grěsta
3. grěste

bosti (bod-)

1. basъ
2. bode
3. bode

1. basomъ
2. baste
3. basę

1. basově
2. basta
3. baste

Sigmatski drugi aorist[uredi VE | uredi]

Sigmatski drugi aorist tvorio se tako da se na infinitivnu osnovu glagola e-tipa kojima je osnova završavala na suglasnik (glagola sa sufiksom -nǫ- i glagola s nultim sufiksom) dodaju interfiks -os- (-oh-) te na nj nastavci -ъ, -, -; -omъ, -te, -ę; -ově, -ta, -te. Sigma s između samoglasnika pretvarala se u h.

Drugo i treće lice jednine nisu zabilježeni te se uzima oblik asigmatskog aorista.

Glagol Jednina Množina Dvojina

krasti (krad-)

1. krad -oh -ъ
2. (krad -e)
3. (krad -e)

1. krad -oh -omъ
2. krad -os -te
3. krad - -ę

1. krad -oh -ově
2. krad -os -ta
3. krad -os -te

reĉi (rek-)

1. rek -oh -ъ
2. (reč -e)
3. (reč -e)

1. rek -oh -omъ
2. rek -os -te
3. rek - -ę

1. rek -oh -ově
2. rek -os -ta
3. rek -os -te

iti (id-)

1. id -oh -ъ
2. (id -e)
3. (id -e)

1. id -oh -omъ
2. id -os -te
3. id - -ę

1. id -oh -ově
2. id -os -ta
3. id -os -te

Imperfekt[uredi VE | uredi]

Imperfekt se tvori na dva načina:

1. ako infinitivna osnova završi na -a ili , dodaje se interfiks -ah- (koji se mijenja u -aš- palatalizacijom ispred e) te nastavci za asigmatski aorist: -ъ, -e, -e; -omъ, -ete, -ǫ; -ově, -eta, -ete.

Glagol Jednina Množina Dvojina

glagolati (glagola-)

1. glagola -ah -ъ
2. glagola - -e
3. glagola - -e

1. glagola -ah -omъ
2. glagola - -ete
3. glagola -ah -ǫ

1. glagola -ah -ově
2. glagola - -eta
3. glagola - -ete

viděti (vidě-)

1. vidě -ah -ъ
2. vidě - -e
3. vidě - -e

1. vidě -ah -omъ
2. vidě - -ete
3. vidě -ah -ǫ

1. vidě -ah -ově
2. vidě - -eta
3. vidě - -ete

2. drugim se načinom tvore imperfekti ostalih glagola tako da se na prezentsku osnovu dodaje interfiks -ah- (koji se ispred e palatalizacijom mijenja u -aš-) te nastavci asigmatskog aorista: -ъ, -e, -e; -omъ, -ete, -ǫ; -ově, -eta, -ete.

Glagol Jednina Množina Dvojina

zъvati (zov-)

1. zov -ě -ah -ъ
2. zov -ě - -e
3. zov -ě - -e

1. zov -ě -ah -omъ
2. zov -ě - -ete
3. zov -ě -ah -ǫ

1. zov -ě -ah -ově
2. zov -ě - -eta
3. zov -ě - -ete

bosti (bod-)

1. bod -ě -ah -ъ
2. bod -ě - -e
3. bod -ě - -e

1. bod -ě -ah -omъ
2. bod -ě - -ete
3. bod -ě -ah -ǫ

1. bod -ě -ah -ově
2. bod -ě - -eta
3. bod -ě - -ete

Česte su alternacije da glagoli tvore imperfekt na oba načina kod glagola koji mijenjaju osnove. Stoga su moguće i posvjedočene obje inačice:

  • bъrati (bъra-; ber-) > bъraahъ ili berěahъ
  • gъnati (gъna-; žen-) > gъnaahъ ili ženěahъ
  • plьvati (plьva-; pljuj-) > plьvaahъ ili pljujěahъ
  • zъvati (zъva-; zov-) > zъvaahъ ili zověahъ

U staroslavenskim se tekstovima često stežu oblici tako da ěah postaje ěh, a aah postaje ah. Primjer je u Traktatu Crnorisca Hrabra:

Prĕžde ubo slovĕne ne imĕhǫ knigъ, nǫ črъtami i rĕzami čьtĕhǫ i gataahǫ, pogani sǫĉe.

Neki oblici provode glasovne promjene, odnosno provodi se palatalizacija ili jotacija ispred ě, a jat potom postaje a. Isto vrijedi i ako osnova završi na j koje se ispred jata reducira i opet jat postaje a:

  • hvaliti (hval-) > hval + ě + ahъ > hvaljaahъ
  • nositi (nos-) > nos + ě + ahъ > nošaahъ
  • peĉi (pek-) > pek + ě + ahъ > pečaahъ
  • čuti (čuj-) > čuj + ě + ahъ > čujaahъ

Prvi način nije prvotni oblik, to je drugi način, a prvi je nastao promjenom jata u a. To nam potvrđuje i imperfekt glagola byti:

Glagol Jednina Množina Dvojina

byti)

1. běahъ
2. běaše
3. běaše

1. běahomъ
2. běašete
3. běahǫ

1. běahově
2. běašeta
3. běašete

Participi[uredi VE | uredi]

Aktivni particip prezenta[uredi VE | uredi]

Aktivni particip prezenta (glagolski prilog sadašnji) tvori se tako da se na prezentsku osnovu dodaju navedeni nastavci.

1. Glagoli e-tipa, atematski glagoli:

  • prezentska osnova + -y (muški i srednji rod) i ǫĉi (ženski rod)
(npr. greti (greb-) > greby; grebǫĉi)

2. Glagoli e-tipa čija prezentska osnova završava na palatal:

  • prezentska osnova + (muški i srednji rod) i ǫĉi (ženski rod)
(npr. kupovati (kupuj-) > kupuję, kupujǫĉi)

3. Glagoli i-tipa:

  • prezentska osnova + (muški i srednji rod) i ęĉi (ženski rod)
(npr. ljubiti (ljub-) > ljubę, ljubęĉi)

Pasivni particip prezenta[uredi VE | uredi]

Pasivni particip prezenta tvori se tako da se na prezentsku osnovu dodaju nastavci -o/e/i + m + ъ/a/o (muški, ženski, srednji rod):

1. Glagoli e-tipa, atematski glagoli:

  • prezentska osnova + o + m + ъ/a/o
(npr. peĉi (pek-) > pekomъ, pekoma, pekomo)

2. Glagoli e-tipa čija osnova završava na palazal:

  • prezentska osnova + e + m + ъ/a/o
(npr. želeti (želj-) > željemъ, željema, željemo)

3. Glagoli i-tipa:

  • prezentska osnova + i + m + ъ/a/o
(npr. hvaliti (hval-) > hvalimъ, hvalima, hvalimo)

Aktivni particip preterita prvi[uredi VE | uredi]

Aktivni particip preterita prvi (glagolski prilog prošli) tvori se tako da se na infinitivnu osnovu dodaju navedeni nastavci.

1. Glagoli e-tipa, atematski glagoli:

  • infinitivna osnova + (muški i srednji rod) ili -ъši (ženski rod)
(npr. bosti (bod-) > bodъ, bodъši)

2. Glagoli i-tipa dobivaju v koje sprječava hijat:

  • infinitivna osnova + -vъ (muški i srednji rod) ili -vъši (ženski rod)
(npr. hvaliti (hvali-) > hvalъ, hvalъši)

Potonji glagoli i-tipa imaju dvojake oblike ovog participa - navedeni stariji te noviji nastao analogijom prema drugim glagolima:

  • nositi (nosi-) > nošъ, nošъši (jotacijom od + jъ, jъši) ili nosivъ, nosivъši
  • roditi (rod-) > roždъ, roždъši (jotacijom od + jъ, jъši) ili rodivъ, rodivъši

3. Glagoli koji su nastali metatezom likvida tvore ovaj particip od svoje starije osnove:

  • mrěti (< merti) > mьrъ, mьrъši (a ne mrěvъ, mrěvъši)
  • prostrěti (< prosterti) > prostьrъ, prostьrъši (a ne prostrěvъ, prostrěvъši)

4. Nepravilni participi:

  • iti > šьdъ, šьdъši
  • jahati > javъ, javъši

Aktivni particip preterita drugi[uredi VE | uredi]

Aktivni particip preterita drugi (glagolski pridjev radni) tvori se tako da se na infinitivnu osnovu doda interfiks l te nastavci ъ/a/o. Ako osnova završava na -t ili -d, oni će otpasti.

  • hvaliti (hvali) > hvalilъ, hvalila, hvalilo
  • plesti (plet-) > plelъ, plela, plelo

Pasivni particip preterita[uredi VE | uredi]

Pasivni particip preterita (glagolski pridjev trpni) tvori se tao da se na infinitivnu osnovu dodaju navedeni nastavci.

1. Glagoli s osnovom na suglasnik, -y ili -i:

  • infinitivna osnova + en + ъ/a/o
(npr. bosti (bod-) > bodenъ, bodena, bodeno)
(npr. nositi (nosi-) > nošenъ, nošena, nošeno - jotacijom od nosi + enъ > nosjenъ > nošenъ)
(npr. umyti dobiva kao kod -ъv- kao kod istoimene deklinacije > umъvenъ, umъvena, umъveno)

2. Glagoli s osnovom na -a ili :

  • infintivna osnova + n + ъ/a/o
(npr. glagolati (glagola-) > glagolanъ, glagolana, glagolano)
(npr. viděti (vidě-) > vižden, viždena, viždeno - jotacijom od viděn, viděna, viděno)

3. Glagoli kojima osnova završava na , -u, -i i (od metateze likvida):

  • infinitivna osnova t + ъ/a/o
(npr. klęti (klę-) > klętъ, klęta, klęto)
(npr. obuti (obu-) > obutъ, obuta, obuto)
(npr. mrěti (mrě-) > mrětъ, mrěta, mrěto)
(npr. viti (vi-) > vitъ, vita, vito)

Potonji glagoli čija osnova završava na -i (viti, biti itd.) mogu tvoriti pasivni particip preterita i kao glagoli u prvoj skupini: bitъ ili bijenъ, vitъ ili vijenъ).

Složeni glagolski oblici[uredi VE | uredi]

Perfekt[uredi VE | uredi]

Perfekt se tvori tako da se aktivnom participu preterita drugom doda nesvršeni prezent pomoćnog glagola byti.

  • nosilъ/a/o jesmь, jesi, jestъ
  • nosili/y/a jesmъ, jeste, sǫ
  • nosila/ě/ě jesvě, jesta, jeste

Futur drugi[uredi VE | uredi]

Futur drugi tvori se tako da se aktivnom participu preterita drugom doda svršeni prezent pomoćnog glagola byti.

  • nosilъ/a/o bǫdǫ, bǫdeši, bǫdetъ
  • nosili/y/a bǫdemъ, bǫdete, bǫdǫ
  • nosila/ě/ě bǫdevě, bǫdeta, bǫdete

Kondicional[uredi VE | uredi]

Kondicional se tvori tako da se aktivnom participu preterita drugom doda posebni oblik pomoćnog glagola byti (neki ga smatraju aoristom, neki preteritom). Dvojina nije zabilježena.

  • nosilъ/a/o bimь, bim bi
  • nosili/y/a bimъ, biste, bǫ (byšę)

Pluskvamperfekt[uredi VE | uredi]

Pluskvamperfekt se tvori na više načina tako da se aktivnom participu preterita drugom doda perfekt, imperfekt ili aorist pomoćnog glagola byti.

  • nosilъ/a/o bylъ/a/o jesmь ili běahъ ili běhъ
  • nosili/y/a byli/y/a jesmъ ili běahomъ ili běhomъ
  • nosila/ě/ě byla/ě/ě jesvě ili běahově ili běhově

Futur prvi[uredi VE | uredi]

Futur prvi ne tvori se od aktivnog participa preterita drugog. Naime, svršeni glagoli imaju svojim prezentom futursko značenje. Nesvršeni glagoli tvore futur prvi od pomoćnog glagola (byti, hotěti, načęti, iměti) i infinitivom.

  • bǫdǫ / hoĉǫ / načьnǫ / imamь hvaliti

Prilozi[uredi VE | uredi]

Neizvedeni prilozi[uredi VE | uredi]

To su prvotni prilozi kojima se teško određuje etimologija i postanak im je nejasan.

  • abьje (abije) = odmah
  • jedъva = jedva
  • jeĉe = još
  • nyně = sad, danas
  • paky = opet
  • (j)uže = već, više

Izvedeni prilozi[uredi VE | uredi]

Zamjenički prilozi[uredi VE | uredi]

Zamjenički su prilozi izvedeni od zamjenica i sufikasa (npr. ov + amo = ovamo, + de = kъde (gdje)):

  • -amo = smjer kretanja (tamo, kamo, onamo)
  • -ako / -ače = način (tako, inako, inače)
  • -de = mjesto (sьde, onude, vьsьde)
  • -gda = vrijeme (tъgda, kъgda, egda)
  • -lь / -li / / -lě / -lьma / -lьmi = količina, mjera (kolь, kolě, kolьmi)

Imenski prilozi[uredi VE | uredi]

Imenski se prilozi tvore od imenskih riječi ili konverzijom postaju prilozi koji su zapravo deklinabilne riječi priložnog značenja.

Načinski se prilozi tvore sufiksima -o ili (nastavak akuzativa jednine srednjeg roda, nastavak lokativa jednine srednjeg roda), a razlike u značenjima različitih sufikasa nije bilo, no neki su prilozi imali samo oblike na -o (veselo), a neki samo na (javě = javno).

Načinski su se prilozi također tvorili od pridjeva sa sufiksom -ьsk- dodavši im nastavak -y (zapravo podrijetlom instrumental množine; npr. slověnьsky).

Prilozi su se tvorili i sufiksom (pravь, različь) koji su vjerojatno naslijeđeni akuzativni oblici iz praslavenskog.

Česti su i popriloženi insturumentali a-deklinacije poput jednьnojǫ (jednokratno) te kosi padeži u funkcijama priložnih oznaka.

Mjesni su prilozi podrijetlom bili uglavnom lokativi imenica: gorě, dolě, nizu, a isto je vrijedilo i za vremenske priloge: zimě, polu dьne.

Prijedlozi[uredi VE | uredi]

Prvotni prijedlozi[uredi VE | uredi]

Prvotni i neizvedeni prijedlozi pripadaju praindoeuropskom i praslavenskom naslijeđu:

Drugotni prijedlozi[uredi VE | uredi]

Drugotni prijedlozi izvedeni su od priložnih izraza: vьslědъ od vь slědъ, prěžde je komparativ od prědъ itd.

Veznici i čestice[uredi VE | uredi]

Veznike i čestice nije lako odvojiti jer katkad služe kao pojačivači, a katkad imaju vezničku službu.

  • i, a = čestice i veznici
  • li = upitna čestica (a + li = ali, i + li = ili)
  • da = veznik i čestica
  • bo = čestica, izražava uzročne odnose (i + bo = ibo, u + bo = ubo)
  • aĉe, eda = pogodbeni i uzročni veznici

Najčešća je čestica že koja je bila intenzifikator i veznik, a često se vezala uz zamjenice i priloge (jakože, nikъto že).

Izvori[uredi VE | uredi]