Jimeno Garcés, kralj Pamplone

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje

Jimeno II. Garcés (baskijski: Semeno Gartzez; umro 29. svibnja 931.) bio je brat kralja Sanča I. od Pamplone te sin Garcíje Jiméneza[1] i njegove druge supruge, Dadilde iz Pallarsa.[2] On je vladao od 925. do smrti.

Iako se ponekad navodi da je bio regent svog nećaka Garcíje, barem jedan dokument u kojem se pojavljuju imenuje njega, a ne nećaka kao kralja.

Godine 927. on je poveo vojsku na jug kako bi podržao svog rođaka iz klana Banu Qasi, uzrokujući da se Abd-ar-Rahman III, emir Córdobe, nećak Jimenove supruge, povuče ne izazivajući bitku.

Jimeno je oženio Sanču Aznárez, sestru Sančove kraljice Tode Aznárez i unuku kralja Fortúna Garcésa. Imao je s njom: Garcíju, koji je otišao s majkom u Gaskonju; Sanča, koji je oženio Quissilo, kćer Garcíje, grofa od Baila; i Dadildis, suprugu Muse Aznara ibn al-Tawila, walija od Huesce.

S ljubavnicom je imao drugog sina po imenu García, koji je umro u Córdobi.

Izvori[uredi VE | uredi]

  1. Códice de Roda
  2. Lacarra de Miguel, José María. Textos navarros del Códice de Roda. Estudios de Edad Media de la Corona de Aragon. 1:194-283 (1945).