Supratekućina: razlika između inačica
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
m {{kategorizirati}} |
{{tocnost}} {{bris}} |
||
| Redak 1: | Redak 1: | ||
{{wp+}} |
{{wp+}} |
||
{{stilska dorada}} |
{{stilska dorada}} |
||
{{tocnost}} |
|||
{{bris}} |
|||
Supratekućina(Superfluid,sf) je specijalno agregatno stanje koje nastaje kada se neki plin niskog c(specifični toplinski kapacitet) toliko jako ohladi da bude na temperaturi od 0-10 K(-273-263°C, 1K=-273°C)npr.helij ili kisik. Kada se helij tako jako ohladi, prijeđe u tekuće agregatno stanje i to stanje se zove Supratekućina. Supratekućine uopće nemaju električnog otpora. |
Supratekućina(Superfluid,sf) je specijalno agregatno stanje koje nastaje kada se neki plin niskog c(specifični toplinski kapacitet) toliko jako ohladi da bude na temperaturi od 0-10 K(-273-263°C, 1K=-273°C)npr.helij ili kisik. Kada se helij tako jako ohladi, prijeđe u tekuće agregatno stanje i to stanje se zove Supratekućina. Supratekućine uopće nemaju električnog otpora. |
||
Inačica od 16. veljače 2007. u 16:07
 |
Ovaj članak nema wikipoveznica ili ih ima premalo. Članak treba dopuniti dodavanjem wikipoveznica na druge pojmove. |
 |
Ovu je stranicu potrebno oblikovati kao Wikipedijin članak. (Rasprava) Format članaka treba slijediti Wikipedijin stil. |
Predložak:Tocnost
Upozorenje: ovaj se predložak koristi samo uz subst: {{subst:Brisati|razlog brisanja}}
Supratekućina(Superfluid,sf) je specijalno agregatno stanje koje nastaje kada se neki plin niskog c(specifični toplinski kapacitet) toliko jako ohladi da bude na temperaturi od 0-10 K(-273-263°C, 1K=-273°C)npr.helij ili kisik. Kada se helij tako jako ohladi, prijeđe u tekuće agregatno stanje i to stanje se zove Supratekućina. Supratekućine uopće nemaju električnog otpora.