Razlika između inačica stranice »Baskijski nacionalizam«

Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
m (→‎Prapočela: ispravak pridjeva za srednji vijek)
{{citat|Ipak, možemo biti sigurni da su Baski, među svim ostalim narodima, nismo takvi barbari da ne možemo priznati i slaviti Boga na svom jeziku.|}}
 
Godine 1643. književnik [[Axular|Pedro de Axular]] navodi teritorije koji čine Baskiju, "Ceren anhitz moldez eta differenqui minçatcen baitira Euskal herrian, Naffarroa garayan, Naffarroa berrean, Çuberoan, Lapurdin, Bizcayan, Guipuzcoan, Alaba-herrian eta bertce anhitz leccutan".
Izaslanstvo Kraljevine Navare u tekstu iz 1672. u nekoliko navrata spominje izraz "Nation Bascongada" nazivajući ih "svojom djecom" kao i stanovnike "kneževine Biskaje i pokrajina Alava i Gipuskoa"
 
[[Manuel Larramendi]] (1690.-1766.) je već u osamnaestom stoljeću obranio postojanje "nacije Bascongada".<ref>Sobre los fueros de Guipúzcoa, str. 70</ref>
 
{{citat|Projekt Ujedinjenih provincija Pirineja je bez sumnje veličanstven i vjerojatan (lijep) . Republika koja će se proslaviti svojom aristokratskom ili demokratsko vlasti, kako se bude bolje učinilo, uzimajući iz svih negdašnjih republika ono što ih je proslavilo u svijetu , a iz modernih sve što je pogodno za njihovo trajanje i opstanak.}}
 
Isto to je spomenuo Juan de Perochegui u svojoj knjizi objavljenoj 1769. pod naslovom " Podrijetlo Bascongada naroda i njegova jezika. " ("Origen de la Nación Bascongada y de su lengua")
 
Landázuri iz Alave govorio godine 1780. o "país bascongado" ("baskijskoj zemlji "), a godine 1798. je objavio svoju "građansku povijest M.N. i M.L. Provincije Alava" , koji označava tradicionalnitradicionalno neovisnost AlavaArabu i VizcayaBiskaju. Taj rad je bio vrlo kontroverzan i započeo eru književnosti u obrani neovisnosti baskijskih teritorija kkako ih je odredio Pedro Novia de Salcedo u svojoj knjizi "Obrana zakonodavne i gospodarske povijeste kneževina Biskaje i AlaveArabe te pokrajine i Gipuzkoa" također obuhvaćajući u ovoj tezi nebaskijske autore kao što su Pérez Villamil, Vicente de la Fuente, Danvila i Collado i Oliver Hurtado. Nasuprot njima je bili Luis Salazar y Castro.<ref>{{Citiranje časopisa |url=http://www.jaybarra.net/Los_Fueros_vascos.html |accessdate=15. svibnja 2014. |title=Arhivirana kopija |archiveurl=https://web.archive.org/web/20111001070730/http://www.jaybarra.net/Los_Fueros_vascos.html |archivedate=1. listopada 2011. }}</ref>
 
Nakon prve francuske invazije 1794. zastupnici iz Gipuskoe su tražili francusku zaštitom za formiranje neovisne pokrajine pod zaštitom Republike, što nije prihvaćeno od strane Francuza.<ref>http://www.euskomedia.org/PDFAnlt/congresos/01/01715734.pdf</ref>
U svojim memoarima (1852.), a Francisco Espoz y Mina navodi: "Gipuzkoanci, Biskajci i Alavezi u interesu prava na državljanstva uvijek su otišli zajedno s Navarezima".<ref>http://books.google.es/books?id=DtcCAAAAYAAJ&pg=PA1#v=onepage&q&f=false</ref>
 
Godine 1881. Pedro de Soraluce-Zubizarreta je autor jedne od zastava Baskije ( sic ) s crvenom bojom koja predstavlja Navaru i bijelom koja predstavlja ostale tri provincije Bascongadas s kojom je paradirao po Parizu te godine u počast Victora Hugoa. Oznaka je popraćena zlatnom zvijezdom na svakom uglu, grbom s četiri provincije s kraljevskom krunom na svakoj četvrti glava maurskog kralja za spomen i Laurac lauburu šišmiš iznad amblema s bojama Španjolske, u znak sjećanja na baskijsko-navarsko bratstvo.<ref>http://dialnet.unirioja.es/servlet/articulo?codigo=897702</ref><ref>http://elpais.com/diario/2001/01/14/paisvasco/979504822_850215.html</ref>
 
Prvo otvoreno nacionalistička politička stranka bila je EAJ - PNV nacionalistička stranka koju je osnovao 1895. [[Sabin Arana]] ,<ref>José Luis de la Granja Sáinz, Cronología de Sabino Arana (1865-1903), en Sancho el sabio. Revista de cultura e investigación vasca, {{ISSN|1131-5350}}, • Nº 31, 2009, págs. 285-298 Enlace al texto completo Consultado: 08-3-2011.</ref> koji je favorizirao neovisnost Biskaje i konfederaciju bakijskih država Iako se u povojima temeljio načelima romantičnog nacionalizma tog vremena koji je uključivao i rasizam, trenutno <ref>http://dialnet.unirioja.es/servlet/articulo?codigo=2566424</ref> se fokusira na pravo demokratskog izbora građana.<ref>"Como nacionalistas vascos trabajaremos por articular políticamente los territorios vascos, pero manteniendo en todo momento que ni la historia ni la geografía según esquemas pasados son realidades determinantes a futuro. En la cultura política democrática que profesamos, los proyectos políticos se legitiman por el consentimiento explícito de la ciudadanía. El futuro común de los vascos se ha de configurar en torno a un proyecto libre y democráticamente compartido." Conferencia de 15-04-08 de I. Urkullu, presidente del EAJ-PNV.</ref>
 
== Fuerosi i karlizam ==

Navigacijski izbornik