Razgovor:Finska

Ovo je stranica za razgovor za raspravu o poboljšanjima na članku Finska.

Ovo nije forum za opću raspravu o temi članka. Pisanje kojemu ovdje nije mjesto može biti premješteno ili uklonjeno.
Postavite novi tekst pod stari tekst. Kliknite ovdje kako biste započeli novu temu.
Potpišite i datirajte svoje komentare dodajući četiri tilde (~~~~).
Novi ste na Wikipediji? Dobro došli! Pročitajte naš uvodni tečaj.

Rad na člancima

Pismohrane:

Prebačeno iz članka. Lijepo od kolege Milidragovića što nudi svoj seminarski, ali ovdje koristimo latinicu i hrvatski jezik. Krešimir Ižaković 16:44, 3 Jun 2005 (CEST)

Finska Milidragovic Aleksandar, seminarski rad

УВОД

Финска ( на Финском Suomi) је држава на сјеверу Европе. Простор Финске је појас земље, у коме Скандинавско полуострво граничи са великом Руском равницом, западни са источним свијетом, Арктик и Балтик. Називају је још и земљом језера и шума, више од двије трећине површине је под шумама, а има 60 000 до 70 000 језера. Има излаз на Балтичко море, запљускују је Фински и Ботнички залив. Највећи и главни град је Хелсинки.

     Застава и грб Финске

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Финска је сјеверноевропска, скандинавска и балтичка земља. У групацији земаља којој припада (скандинавске земље) она би могла понијети атрибут низијска јер јој највиши врх једва прелази 1.300 метара надморске висине. За разлику од других скандинавских земаља Финска је континентална земља без обзира што излази на балтичко море. По многим особинама је сличнија Карелији и полуострву Коли (територија Русије), него другим скандинавским земљама. Државну територију пресјеца поларни круг, четвртина њене територије је изнад сјеверног поларника. Финска допире близу Сјеверног леденог океана на који је имала излаз прије Другог свјетског рата. Државна територија се простире од 60о до 70о сјеверне географске ширине. Њена дужина у правцу сјевер-југ прелази 1100 км а њена просјечна ширина је 600 км. Површина Финске је 338.145 км2 са 5.183.545 (2002.год.) становника са просјечном густином 15 становника на км2 (40 по миљи2) што Финску чини једном од најрјеђе насељених земаља у Европи. Финска граничи са Норвешком на сјеверу, на истоку са Русијом, Финским заливом, на југозападу са Балтичким морем, и на западу Ботничким заливом са Шведском.

ПРИРОДНОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

РЕЉЕФ

Површину финског простора сачињава Балтички штит. Штит је изграђен од кристаластих шкриљаца, гранита, гнајса и вулканита из доба архајика. Ово подручје је било набрано у прекамбријској периоди. Дејством спољашњих сила терен је уравњен. У плеистоцену фински простор је био потпуно прекривен инландајсом. Плеистоцена глацијација и моћни инландајс су на сваком кораку оставили своје трагове. Ледници су код мање отпорних стијена еродирали повлатне слојеве све до резистентне подлоге. Тај материјал је акумулиран у облику морена. Морене су загатиле бројна језера, тако да Финска изгледа из авиона као водоравно пресјечена спужва у чијим се рупицама налази вода. Око 80% Финске прекривају глацијални наноси у облику морена и друмлина (издужени брежуљци састављени од глине и пијеска дужине 500 до 1000 метара, висине 20 до 30 метара). Већи дио финског простора чини благо заталасани рељеф од 100 до 300 м надморске висине.У Лапонији је благо заталасана раван гдје се брегови дижу до 500 м.н.в. На сјеверозападу Финске су последњи изданци Скандинавских планина, гдје се налази и највиши врх државе Халтиотутури (1.234 м).

КЛИМА

Због утицаја околних водених површина, клима је значајно мање екстремна него што се очекује. Просјечна Јулска температура на обали је 16о C, а у фебруару -9 о C. Количина падавина (снијег, киша) је 460мм на сјеверу и 710 на југу. Слаб снијег покрива земљу 4 до 5 мјесеци годишње на југу и 7 мјесеци на сјеверу. Хелсинки има просјечну температуру најхладнијег мјесеца -6,3 оC, а Оулу на сјеверу -0,3оC, док је просјечна јулска температура у Хелсинкију 16,5 оC, а у Оулу 15,5 оC. Крајњи сјевер је још хладнији. Јануарска температура у Лапонији је -15оC.

ХИДРОЛОГИЈА

За Финску се каже да је „амфибијска земља“, земља воде и копна. Различити су подаци о броју језера у Финској, али је вјероватан податак да их има око 60.000. Ријеке су већином отоке појединих језера, а највећа је Вуоексен, са чувеним водопадом Иматром, отока је највећег финског језера Сајмс (1.800 м2), а при-тока је језера Ладоге. Језеро Сајма је 1968. године спојено пловидбеним каналом са Финским заливом, а са друге стране повезано је са градом Виборгом (Русија), каналом дугим 60км. Сајма представља читав систем језера. Друга важна језера су Пајене, Кали, Ори и Кајгеле на југу, и језеро Инара на сјеверу. Инара је сјеверније од поларног круга, на 69о СГШ. Са максималном дубином од 60 м. По неким подацима на језеру има 3.000 острва, а површина акваторије без острва је 1.000 м2 (готово три пута је пространије од Охридског језера, дугачко је 80 км, а широко 40 км).

БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВИЈЕТ

Око 72% финске је под шумама. Осим на крајњем југу гдје се могу наћи јасен, јавор и брестово дрво, шуме су углавном четинарске гдје доминирају оморике и борови. Финска има приближно 1.200 врста биљака и папрати и око 1.000 врста лишајева. Дивљач укључујући медвједе, вукове, поларне лисице, дивље мачке, углавном живе у ненасељеним сјеверним регионима. Собови које су припитомили Саами изумиру у дивљини. Дивље гуске, лабудови, пловке, снијежне жутовољке (птице) праве гнијезда широм сјеверне Финске. Од риба најчешће су слатководне: лосос, пастрмка, штука, гргеч и из сланих вода: харинга, бакалар. У унутрашњости земље доминира сиво планинско тло. Сјеверни дио финске је покривен мочварним тлом. Најплодније тло је у јужном дијелу обалске равнице које се састоји од морске глине.

ПРИРОДНА БОГАТСТВА

Богата земља прекривена шумама је највриједнији ресурс Финске. Оморика, бор, сребрена бреза су доминирајуће дрвеће. Једини природни ресурси земље су дрво, тресет, топлокрзне животиње хидроенергија и риба. Финска такође има нека налазишта метала од којих се издвајају цинк, бакар, жељезо и никл. Ванадијум, сребро и злато се ваде. Најобилнији неметали су гранит и кречњак.

ДРУШТВЕНОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ИСТОРИЈАТ

Најстарији трагови о људском постојању у Финској датирају од 8.000 г.п.н.е. Ови примитивни ловци и сакупљачи су вјероватно стигли са истока. Производња лонаца карактерише други тип културе људи из каменог доба познате као украсна керамика. Успјех Battle-Ax културе (1.800-1.600.г.п.н.е) можда је донешен у Финску од индоевропских људи из јужнијих балтичких региона. Ови људи су били успјешни морепловци и увели земљорадњу. Удруживања Battle-Ax људи са претходним становништвом довело је до нове клукаинен културе. Бронзано доба почело је у Финској 1.300. г.п.н.е. Током првог периода предхришћанске ере и наредних вијекова људи су говорили један од финскоугринских језика. Прошлост Финске је везана за дуг период доминације германских народа (првенствено Швеђана), а са друге стране словенских народа (Руса). Етногенетски ни са једним комшијама немају ништа заједничко. Најближи етнички сродници су им Мађари у Панонској низији. Финци су народ Угро-Финског поријекла. Швеђани су у ХI вијеку покорили и политички себи присвојили цијелу Финску. Она је била њихов посјед све до 1809. године. Два племена Финци и Хемејци примили су римокатолоичку вјеру, а Карелијци грчко-источну од Руса. После 1809. године Финска потпада под Руску власт све до 1917. године. По проглашењу Лењинових социјалистичких народа о самоопредјељењу народа Русије, Финци су искористили моменат и постали самостална држава. Финска је током Другог свјетског рата поражена од тадашњег СССР-а и морала је уступити СССР-у дио Карелије са градом Виборгом, цијелу обалу Ладошког језера и залив Петсамо на обали Баренцовог мора, те је тако Финска сведена на данашњи простор. Коначан мировни споразум са Русима потписан 1947. године. Накнада штете у облику роба широке потрошње је исплаћена у потпуности 1952. и три године касније. Поркала полуострво је врећено Финској. Нови односи са СССР-ом су довели до легализације комунистичке партије, споразум о пријатељству сарадњи и обостраној помоћи (неважећи од јануара 1992.г.).

СТАНОВНИШТВО

Финци чине више од 93% популације и потомци Швеђана око 6%. Далеки исток је насељен са око 2.500 Саамија друге мање групе чине мање од 1%. Иако су Швеђани у мањини они имају своју политичку партију, своје школе и друге институције. 67% популације је урбано. Фински и Шведски су званични језици. Више од 93% говори Фински и Финско-угрински језик. Око 6% људи, углавном сконцентрисаних на Ахвенанмаа архипелагу говоре Шведски. Саами говоре Самијски језик, а то је дијалекат Финског. Евангелистичка Лутеровска црква је главна и њени чланови чине 86%, а слобода вјероисповјести је загарантована. Православна црква иако национална у броју присталица опада од Другог свјетског рата. Становништво Финске је 5.183.545 (2002.г.) густина је 15 становника на км2 (40 по миљи2)што Финску чини једном од најрјеђе насељених земаља у Европи. Више од 2/3 популације је смјештено у јужним крајевима. Хелсинки има око 551.123 (2000.г.), то је интелектуални, производни и трговински центар. Следећа три велика града су Еспоо 209.667, Тампере 193.174, Або 172.107 који су такође индустријски центри.

Образовање Школовање је бесплатно и обавезно од 7 до 16 година. Скоро да неписменост не постоји. Уз редовно основно и средње образовање она има даље школе народне академије и радничке институте. Школе за одрасле су приватне, друштвене или провинцијске и имају подршку државе. Она има систем средњих усмјерених школа као што су комерцијалне, занатске, техничке, трговачке и пољопривредне. Фински институт вишег образовања укључују 13 универзитета и неколико колеџа и школа за обуку наставника са годишњим уписом од 205.000 студената. Највећи је Хелсиншки универзитет.

Култура Након освајања Финских племена од стране Швеђана домаћа култура је била много под утицајем швеђана, који траје и данас. Међу сељацима су пјеване традиционалне епске пјесме. Радови у дрвету и ћилими су још увјек декорисани традиционалним украсима и спиралним и сличним једноставним геометријским облицима. Међу образованим преовладала је Шведска култура. Говорио се Шведски језик и уз ријетке изузетке био књижевни језик. Због тога што је Шведска умјетност и архитектура била из много праваца многе Финске грађевине и умјетнички радови одсликавају Италијанске, Флеманске, Њемачке и друге утицаје. У 19. вијеку образовани Финци почели су да оживљавају своју националну традицију. У исто вријеме национална Финска књижевност настаје на властитом језику. Парно купатило које настаје сипањем воде преко врелих стијена је фински изум. Финци веома воле књиге, библиотеке и музеји су саставни дио њихове културе. Хелсиншка градска библиотека има око 2,1 милион издања, универзитетска 2,6 милиона и служи као национална библиотека. Финска има 1.500 библиотека широм земље.

ПРИВРЕДА

Други свјетски рат је оставио Финску са огромним економским проблемима укључујући високу инфлацију, незапосленост и неповољан трговински биланс. Од тада индустријски сектор се ширио до шездесетих година прошлог вијека више особа је запослено у индустрији него у оба сектора пољопривреди и шумарству, трговинска равнотежа се побољшала. Осим јавних установа, индустрија и бизнис су приватизовани. Влада, дакако, контролише економију низом прописа. Национални буџет 1998. предвиђао је 41,3 билиона долара буџетских прихода и 43,1 билион трошкова. Пораст домаће производње у 2000. г. био је 121,5 билион.

ПОЉОПРИВРЕДА

Фармерство је углавном ограничено на плодне приобалне регионе и свега 7% подручја Финске је под пољопривредним културама. Већина фарми су мање од 20 хектара, мање од 20% фарми упошљава плаћене раднике. У 2001. години усјеви су били јечам, зоб и пшеница (3,9 мил.метр. тона), и корјенасто поврће као кромпир и шећерна репа (816.000 метр.тона). Живина је укључивала 6 милиона комада перади, 1,1 милион стоке, 1,3 милиона свиња, 106.600 оваца. Финска има 414.000 припитомљених собова. Око 60% шума у финској је у приватном власништву. Централна влада контролише ¼ и корпорације и општине посједују већи дио. Неких 54,3 милиона м3 шума је посјечено 2000. г. Улов рибе у 1997. је биои 196.513 метр. тона. Више од 1/3 рибе потиче из унутрашњих вода.

ИНДУСТРИЈА

Дрвна маса, папир дрвопрерађивачка индустрија представља значајан сегмент финске индустрије. Раних деведесетих је произвођено око 1,3 метр. тона хартије годишње. Производња осталих папирних и дрвних производа укупно износи 7,9 милиона м3 годишње. Финска посједује индустрију тешких машина, метала, бродова, штампарског материјала, електро индустрију, индустрију хране и пића, текстилну индустрију, индустрију одјеће, хемикалија, керамике и стакла.

Финска је значајан извор бакра (произ. 11.600 метр.тона 2000.г.), цинка, сребра (24 метр.тоне), хром, никл и злато се такође ископавају. Папир, дрвна маса и дрвни производи чине 40% год. Финског извоза. Увоз укључује бензин, хемикалије, машине, транспортну опрему, гвожђе, челичне производе, храну и текстил. Значајна трговина се води са Њемачком, УК, Шведском, и другим земљама ЕУ. 2000. г. увоз је био 32,6 билиона долара, а извоз 44,5 билиона долара. Финска је члан слободне трговинске уније од 1961., а јануара 1995. придружила се ЕУ. Радна снага броји 2,6 милиона људи 2000.г. Раднике заступају радничке уније груписане у двије велике федерације: Централна организација и Конфедерација плаћених радника.

ТРАНСПОРТ

Систем канала који повезују Финска језера са осталим и са Финским заливом представљају јефтин и ефикасан вид транспорта за дрвну индустрију. Око 6.600 км унутрашњих вода су пловне. Жељезница је у државном власништву (дужина око 5.836 км) Финска има око 77.900 км путева 65% асфалтираних. Finair обезбјеђује иностране и летове у земљи, Karair и Finnaviation опслужују многе градове.

КОМУНИКАЦИЈЕ

Влада контролише телеграфске службе и Финска ТВ преноси већину ТВ и радио програма. Приватне ТВ станице нуде око 20 сати комерцијалног програма седмично. 1/3 телефоније је у државном власништву. У 2000. је било 550 телефонских линија на сваких 1.000 становника. Земља има 1.498 радио и 622 ТВ пријемника на 1000 домаћинстава 1997.г. Има 56 дневних новина и плус магазини и периодичници.

ВАЛУТА И БАНКАРСТВО

Новчана јединица је Еуро, уведен је 1. јануара 1999. само за електронске трансфере и финска валута МARKKA је кориштена у осталим случајевима до 1. јан. 2002. када је Евро постао званична валута и престала је употреба  МARKKЕ. Пошто је прихватила Еуро Финска мора да  слиједи економска правила утврђена од стране Европске банке (ECB). ECB је у Франфурту и регулише снабдијевање новцем и економске полисе.

ВЛАДА И ЗАКОНОДАВСТВО

Финска је република са демокра-тским и парламентарним обликом власти. Власт је конституисана и усвојена 17. јула 1919.г. На челу Финске је предсједник изабран на шестогодишњи мандат директним гласањем. Кабинет је изабран од стране предсједника и одобрен од парламента на чијем челу је премијер. Гласају старији од 18 година. Фински парламент је јединствено тијело познато као ЕДУСКУНТА. Њених 200 чланова је народ изабрао на 4 год. Извршна власт у провинцијама припада гувернеру који је изабран од стране предсједника државе. У Анвенааму који има аутономију провинцијско вијеће се бира од стране становника, провинцијски савјет бира извршни савјет који дијели моћ са гувернером. Локални судски систем је подијељен на општинске судове у градовима и дистриктне судове у руралним срединама. Апелациони судови су смјештени у Абу, Вааси, Купиу, Куовилу, Рованиему и Хелсинкију. Врховни суд чије је сједиште у Хелсинкију је главни суд за цивилне и криминалне случајеве.

СОЦИЈАЛНИ СИСТЕМ

Фински социјални систем обезбјеђује незапосленим, болесним, немоћним и старим осигурање, породичну и дјечију заштиту, и надокнаду инвалидима. Медицинска заштита је издавана преко мјеста запослења, али националним здравственим актом од 1972. обезбјеђено је оснивање здравствених центара у свим општинама и искључење докторских хонорара.

ОДБРАНА

Војни рок од 11 мјесеци је обавезан за мушкарце старије од 17 год. Финска има војску, морнарицу, ваздушне снаге, али војне снаге су смањене Паришким мировним уговором од '47. на максимум 41.900 особа. 2001. г. око 32.250 људи било је на служби војног рока. Резерва броји 500.000 људи. 1994.г. Финска се придружила партнерству за мир као први корак ка пуном чланству у НАТО.

РЕГИОНАЛНА ПОДЈЕЛА

У регионализацији Финске јасно се истичу три предионо-физиономске цјелине: 1.Финска Лапонија, 2.Језерска Финска и 3.Финско приморје. Оваква регионализација одговара регионализацији овог простора и по правцу пружања ове државе. Лапонија одговара регији Сјеверна Финска, Језерска Финска одговара регији Јужна Финска, и наизад регија Финско Приморје одговара регији Ботничка обала.

1. Финска Лапонија

Финска Лапонија је претежно заталасана брежуљкаста регија изузев крајњег сјеверозапада гдје има планински карактер. Особеност овог дијела Финске је да нема језера (мада је Финска земља језера). Изузетак чини само једно језеро-Инара. У Финској ову регију називају Лапландија. Заузима око 1/3 државног простора (10.300 км2). Зими је веома хладна (-15 оC до -20оC) и покривена снијегом, док је за кратког љета угоднија температура (забиљежени апсолутни максимум од +33оC). Што се иде сјеверније наступа тундра без стабала, са лишајевима, са по неким грмом, са малим мочварама и малим бројем цвјетоноша (током кратког љета). У љетном периоду ту је станиште многобројних птица. У ранијим временима регија је била искључиво насељена лапонцима. Живјели су од узгоја Ирваса и риболова и живјели су номадски и полуномадски живот. Сматра се да их данас нема више од 2.000. У природи им је да воле номадски живот мада све више постају стални становници насеља. Откада су Финци изградили арктички пут (1929.г.) у овој регији се развија и туризам. Уз савремен пут дуг 460 км изграђени су хотели са високим конфором. Долазе туристи- риболовци, туристи-скијаши, и наизад туристи који су жељни да се провозају санкама које вуку ирваси. Ипак, Сјеверна Финска је мање развијен крај и ријетко насељен дио државе. Номадско сточарство и сјеча шуме дуж саобраћајница су главне привредне активности Лапоније. Центар Финске Лапоније је град Рованијеми који лежи на обали ријеке Кеми у близини сјеверног поларника. До њега допире жељезница уз постојећи арктички пут и продужава према руској луци Мурманск. Он је административни, трговачко саобраћајни и туристички центар Лапоније. Истиче се по трговини коже.

2. Језерска Финска

Језерска Финска се налази између Финске Лапоније на сјеверу и Финског приморја на југу и југозападу. Финци називају овај крај „Suomi“-земља језера. Геоморфолошки то је плато заталасан моренским бедемима којим су створене бројне језерске депресије. Баш ова регија дала је атрибут Финској амфибијска земља. Ту су многобројна глацијална језера а пејзаж допуњују непрегледне четинарске шуме. Највеће језеро је Сајма, са цјелокупним системом језера под именом Велика Сајма, то је површина од 4.400 км2. Сва језера су тектонски предиспонирана, али за њихово коначно обликовање је значајна ледничка ерозија и акумулација. Највећа дубина Сајме је 82 м. Западно од Сајме је језеро Пајане површине 1.065 м2, максималне дубине 93 м. Има своју отоку у Фински залив. Језера су међусобно одвојена кордонима морена, али су хидрографски повезана ријечним токовима и каналима. Неке ријеке нпр. Оулу, Комо имају значајне водне снаге, које се искоришћавају. Око језера нижу се мала села са типичним дрвеним кућама. Нека насеља имају физиономију градских насеља. Између језера изграђене су три жељезничке пруге правцем сјевер-југ и двије правцем запад-исток. Као саобраћајни центри развили су се градови Куопио, Тампере и Лахти. Куопио је изразити центар дрвне индустрије и средиште цијеле регије и Финске. У гравитационој сфери града је рударски ревир Финске гдје се експлоатише бакар, олово, цинк, азбест и кварц. Ту се налази рударски центар Оутокумиу. Тампере је највећи град Језерске Финске (преко 150.000 становника). Познат је по својој текстилној, металној и папирној индустрији. Индустријска зона града обухвата око 200 фабрика. Он носи епитет фински Манчестер. Град Лахти је у прелазној области, има функцију етапне станице у којој се окупљају учесници зимских спортова. У источним и централним дијеловима регије основано је неколико десетина хиљада нових газдинстава насталих од досељеника са територија које су припале (после Другог свјетског рата) тадашњем СССР-у.

3. Финско приморје

Финско приморје је представљено изласком ове државе на Балтичко море (Ботнички и Фински залив). Насупрот осталим дијеловима Финске у овој регији нема оних препознатљивих, за сјеверне земље, моренских седимената. Овдје се налазе седименти маринског поријекла, остаци некадашњег Јолдијског мора. Финско приморје, мада јединствена регија може се подијелити на двије подрегије: Сјеверније, простор око Ботничког и јужније простор око Финског залива.

А) Ботничко приморје је појас Финске уз истоимени залив дуг око 700 км. Приморје је изложено сјеверним вјетровима. Од Шведске границе на сјеверу до града Васа на југу приморје је под шумом. Значајније насеље је град Оулу, на ушћу истоимене ријеке, која је отока истоименог језера. Познат је као центар дрвне индустрије. Сјеверније од њега је град Кеми на истоименој ријеци Кеми, са истом функцијом као Оулу. Од њега води жељезничка пруга за Мурманск, преко централног града Језерске Финске. Најјужније тачке Ботничког приморја су градови Васа и Пори.

Б) Јужно приморје финци називају „salpau selkä“ (приморје уз сјеверну обалу Финског залива). Регија има повољније тло и климу чиме су створени услови за интензивну пољопривреду и сточарство. Овдје успјева озима пшеница и шећерна репа. Ово је најгушће насељена област Финске. Паралелно са обалом воде главне жељезничке и друмске комуникације. Поред активне улоге у пољопривреди ова регија је и индустријски развијена. На југозападу је град Турку, најстарији град Финске, некада и престолница. Његови становници највише говоре Шедски. Окружен је скупинама острва, која тамо називају „Schären“, у благој клими, плодном окружењу, са сликовитом средњовјековном архитектуром спада у најљепше финске градове. Недалеко од Туркуа се налази архипелаг Аланд, који је ближе Шведској него Финској. Састоји се од око 6.500 острва од којих је 80 насељено. Становници говоре Шведски а баве се пољопривредом и риболовом. Највећи град области, уједно и цијеле државе је Хелсинки, велики и модеран културни, политички, трговински и индустријски центар. Источно од њега је мали град Котка, а западно градић Ханко.