Razgovor:Kalor Milodanović
| Ovo je stranica za razgovor za raspravu o poboljšanjima na članku Kalor Milodanović. | |||
|---|---|---|---|
| |||
| Pismohrane: | |||
Datum smrti[uredi kôd]
Umro je 9. ožujka, kako piše u: Srbadija. Časopis za zabavu i pouku, ur. Đorđe Popović, 1883, III, sv. 3, str. 117-118
(Dragutin Milodanović) Dana 25. febr. (9. marta) ispusti dušu posle teške bolesti Milodanović, čije ime zaslužuje da se sa poštovanjem i ljubavlju kod Srbalja spominje. Rođen u Subotici u Bačkoj, on je bio jedan od onih retkih Bunjevaca, koji se nije odrodio, makar da je više naučno izobraženje sebi pribavio. Kad se pre petnaest godina posle stoletnje čame probudi narodni duh u nekih
(str. 117)
rodoljuba bunjevačkih i prečasni Ivan Antunović, kanonik (sada posvećeni biskup u Kaloči), poče da izdaje Bunjevačke i Šokačke Novine, Milodanović je sa svim žarom mladićke duše pristao uz taj pokret i delom i slovom budio je Bunjevce narodnoj svesti. A kad je Antunović napustio izdavanje i uređivanje svoga lista, Milodanović pokrene Subotički Glasnik, u kome je sa svom energijom širio među Bunjevcima i Šokcima u Bačkoj ideju srpske narodnosti. Za ovo svoje uverenje imao je ne malo gorčina da iskusi, ali je za sve to imao uspehe u onoj ljubavi i poverenju, s kojim su ga predusrestali bunjevački i šokački orači i kopači. U to nastupi veliki čas, kad su Srbija i Crna Gora stupile na bojište protiv Turčina. Milodanović nije ni časa promišljao, nego je napustio svoj zavičaj i staru majku i svoj dragi Subotički Glasnik, i došao je u Srbiju, da krvlju svojom zapečati svoje uverenje, za koje je dotle perom delovao. U oba rata on je učestvovao i tri rane (od kojih jedna teška) bile su pun dokaz njegove vojničke i muške vrline. Posle rata ostao je u Srbiji, jer je znao, da ga u njegovoj postojbini ne bi očekivale nikakve pogodnosti od strane praviteljstvujućih i vladajućega plemena. Zadržavši karakter počasnoga poručnika, on je stupio u državnu službu i u poslednje vreme bio je poštar u Beogradu, a da ga ne bi ništa delilo od srpske braće u Srbiji, primi pravoslavnu veru i tom prilikom i ime svoje Karlo (po bunjevački Karlâ) zameni sa Dragutin. Na političkom listu Videlu radio je kao stalan saradnik. Bio je član beogradskog novinarskog društva. Smrt ga je pokosila u 36-oj godini života. Neka mu je laka srpska zemlja za koju je dragovoljno krv svoju prolio!
(str. 118)