Tvrdi kositar

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje
Vrč za pivu od tvrdog kositra (eng.pewter,njem. hartzinn),1736.,Norveška

Tvrdi kositar je skupni naziv za kositrene slitine,koje su tradicionalno sastavljene od oko 96 % kositra dok je ostatak bakar ili olovo (no nekada su korištene i slitine s većim postotkom olova). Suvremene slitine ovog tipa ne sadrže olovo, nego antimon, ili bizmut. Ove su slitine pretežno korištene za lijev odnosno izradu kositrene folije ili lima. Do početka 20. stoljeća ove su slitine služile za izradu kuhinjskog posuđa i jedaćeg pribora te vrčeva za pivu. Danas se najviše koriste u tehničke svrhe te za jeftini nakit i suvenire.

Povijest[uredi VE | uredi]

Najstariji primjeri uporabe slitina ovog tipa pronađeni su u Egiptu,datira ih se oko 1450. godine prije Krista. Tvrdi je kositar u Europi do 19. stoljeća označavan žigovima za finoću slitine, identično kao i kod zlatnih i srebrnih predmeta (žig majstora, žig grada proizvodnje, žig za finoću slitine). Kao i zlatari i srebrnari i ljevači kositra imali su svoje cehove - obrtničke strukovne udruge. Kod nas je ljevača kositra bilo u Zagrebu i Varaždinu.[1][2]

žigovi za kositar grada Lübecka

Sastav nekih od slitina[uredi VE | uredi]

  • 96 - 99 % Sn, 1 - 4 % Cu za jedaći pribor i posuđe
  • 92 - 96 % Sn, 0 - 4 % Cu, 4 % Pb za posude za piće
  • 85 % Sn, 15 % Pb za druge primijene,odnosno za predmete koji ne dolaze u dodir sa hranom ili pićima

Englezi za slitine ovog tipa koriste naziv pewter odnosno Britanija metal

  • Britanija metal: Sn 65–97 %, Sb 1–24 %, Cu 1–5 %, Bizmut 1–5 %
  • Pewter: Sn 81 %, Sb 6 %, Cu 6 %, Pb 7 %
  • Queens metal: Sn 88 %, Sb 8 %, Cu 2 %, Bizmut 2 %


Neke povijesne slitine
Naziv Sastav
Blockzinn Bez dodatka olova ,ili pretopljenih predmeta
Klarzinn, CL, LZ Čisti kositar,poput engleskog
Kronzinn 15 dijelova kositra : 1 dio olova
Feinzinn, Fini kositar,Feingut, Engleski kositar
Reichsprobe, Nürnberger Probe
9 ili 10 dijelova kositra : 1 dio olova
Engleski kositar 100 dijelova kositra : 1 dio bakra
Vollgut 5 dijelova kositra : 1 dio olova
Halbgut (Nürnberg) 5 dijelova kositra : 1 dio olova
Halbgut (sjeverna Njemačka) 2½ dijelova kositra : 1 dio olova
Mankgut 3 dijela kositra : 1 dio olova

Dodatna literatura[uredi VE | uredi]

  • Karl Richter (Hrsg.): Zink, Zinn und Blei. Eine ausführliche Darstellung der Eigenschaften dieser Metalle, ihrer Legierungen untereinander und mit anderen Metallen sowie ihrer Verarbeitung auf physikalischem und chemischem Wege. Für Metallarbeiter und Kunst-Industrielle. ,Wien/ Leipzig 1927.
  • Hull,C. Pewter ,Oxford 1992.

Vanjske poveznice[uredi VE | uredi]

Izvori[uredi VE | uredi]

  1. www.mgz.hr/UserFiles/file/Gradec-obrtnici.pdf
  2. hrcak.srce.hr/file/156208