Etilen-glikol

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno s Glikol)
Skoči na: orijentacija, traži

Etilen-glikol (glikol, etandiol, 1,2-etandiol, etan-1,2-diol, monoetilen-glikol, etilen alkohol, C2H6O2, HOCH2CH2OH) je dvovalentni alkohol, najjednostavniji diol i najprostranjeniji glikol.

Povijest[uredi VE | uredi]

Gotovi svi izvori tvrde da je Charles-Adolphe Wurtz bio prvi koji ga je spojio i da je to bilo 1856. godine.[1] Prvo je tretirao "etilen iodid" (C2H4I2) srebrovim acetatom i potom hidrolizirao rezultant "etilen diacetat" kalijevim hidroksidom. Wurtz je novi spoj nazvao "glikolom" jer je imao osobine i etilnog alkohola (jedna hidroksilna grupa) i glicerina (tri hidroksilne grupe).[2]

Dobivanje i osobine[uredi VE | uredi]

Dobiva se hidrolizom etilen-oksida.

Etilen-glikol za razliku od etanola koji također u ugljikovodičnom lancu ima 2 ugljikova atoma na ugljikove atome ima vezane dvije hidroksilne grupe (karakteristične grupe za alkohol).

Pri koncetraciji od 70% glikola u vodi ledište smjese je pri -51°C, a ledište čistog glikola je pri -12°C. Vrelište mu je na 197°C, a gustoća mu je 1,1132 g/cm3.

Upotreba[uredi VE | uredi]

Etilen-glikol u smjesi s vodom omogućuje hlađenje motora i pri vanjskim temperaturama od -50°C.

Snizuje ledište vode, pa je to najvažniji sastojak automobilskih antifriza, a negdje služi kao cjelokupni antifriz, stabiliziran sa 2,6-di-terc-butil-4-metil-fenolom (5mg/l). Služi i kao tekućina za automobilske kočnice, kao otapalo, za pripravu tiskarskih boja, eksploziva i polimernih materijala te za sprječavanje stvaranja leda na krilima zrakoplova.

Glikol je higroskopna, gusta i otrovna tekućina, pa se danas sve više nastoji zamijeniti drugim, manje otrovnim tvarima. Poznato je jako puno namjernih trovanja glikolom, zbog svog slatkastog okusa i dobrog otapanja u vodi. Osoba otrovana njime izgleda pijano.

Izvori[uredi VE | uredi]

  • Adolphe Wurtz (1856). "Sur le glycol ou alcool diatomique (On glycol or diatomic alcohol)". Comptes rendus 43: 199–204.
  • Wurtz (1856), str. 200: "… je propose de le nommer glycol, parce qu'il se rapproche à la fois, par ses propriétés, de l'alcool proprement dit et de la glycérin, entre lesquels il se trouve placé." (… Predlažem da ga zovemo glycol jer po osobinama je simultano blizak [etil]nom alkoholu pravo rečeno i glicerinu, a po osobinama je između njih.)