Suradnik:Nedeljko M. Žugić

Радо Димитријевић – Учо, рођен 4.9.1952.године у Новом Месту, школовао се и одрастао у Бањалуци. Од 1981.године живи у Градишци, ради у више основних школа и обављао је функцију директора Градске библиотеке. Пише од средњешколских дана за бројне новине и часописе. Послије објављивања прве књиге постаје члан УК БиХ 1989. године, а потом и члан УК РС од оснивања. Живи под Козаром у Доњим Подградцима, као пензионисани просвјетни радник и активни књижевник.

Дјела:

• „Побуне перача улица“, приче, 1989. године „Глас“ Бања Лука, пјесме
• „Јадни Адаме“, колумне
• „Рат оловком“, драма
• „Зашто је Марко убио шарца“,
• „Крвава математика“, roman (два издања),
• Пјевај Јефимија“, roman (два издања),
• „Врело“, „Дан без ноћи, и ноћ без дана“, roman (два издања),
• „Како је сунце прогутало облаке“, roman o ljubavi.

Већина ових дјела награђена су значајним књижевним наградама и објављена у више издања. Писац је уврштен у антологије савремене српске прозе и поезије угледних антологичара (др Милош Окука, др Неђо Шиповац, Миленко Стојичић...) . Добитник је и Светосавске повеље за благодарна дјела подарена српском народу Фондације Свети Сава која му је уручена у Хиландару 2016. године, „Споменице“ Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета“ и Повеље Општине Градишка са златним грбом и звањем „Заслужни грађанин“ за посебн езаслуге у развоју општине Градишке и значајна остварења у области књижевног стваралаштва. Покретач је и организатор дугогодишњих књижевних манифестација „Истина о Србима“, „Јабуке и књиге“ и „Књижевни четвртак“.

Награде:

• Кочићево перо“ за књигу „Рат оловком“, 2001. године
• Министарство просвјете и културе за роман „Пјевај Јефимија“, 2004. године
• УКРС Подружница Градишка за роман „Врело“, 2009. године
• Завод за уџбенике и наставна средтсва за роман „Дан без ноћи и ноћ без дана“, 2014. године.

Признања:

• Повеља Скупштине општине Градишка са златним грбом за посебне заслуге у области књижевног стваралаштва, 1997.године.
• „Споменица“ Српског просвјетног и културног друштва „просвјета“, 2002. године.
• Повеља „Истина о Србима“, 2005. године
• Повеља „Свети Сава“ Фондација Свети Сава Источно Сарајево, 2016. године.

Уврштен је у бројне антологије и панораме српске прозе, а приче су му превођене на више европских језика, заступљене су у панорамама српске прозе у Њемачкој и Мађарској.