Emajl en résille sur verre
 |
Ovom članku ili jednom njegovom dijelu treba formatirati tekst. Tekst u članku treba estetski urediti. |
Emajl en résille sur verre je rijetka tehnika emajliranja koja je prvo korištena u Francuskoj - u jednom kratkom periodu 17. stoljeća.Tehniku je kasnije ponovo otkrila amerikanka Margret Craver, koja se s njome susrela 1953 te je potom provela 13 godina kako bi je ponovo otkrila i usavršila.
Tehnika[uredi | uredi kôd]
Željeni se motiv prvo jetkanjem prenese na staklenu podlogu,te se motiv optoči zlatnom folijom koja se emajlira i potom zatopi na staklo.[1] Komliciranost tehnike je prije svega u tome da treba pažljivu regulaciju temperature kako pri taljenju emajla ne bi rastopili i staklenu podlogu.[2] Rubovi folije se uvrnu ,što daje dojam kako se radi o najfinijem ćelijastom emajlu koji možete zamisliti.[3]
Dodatna literatura[uredi | uredi kôd]
Joan Evans (1970). A History of Jewellery 1100-1870. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-26122-5. Retrieved 31 March 2013.
Izvori[uredi | uredi kôd]
- ↑ Joan Evans (1970). A History of Jewellery 1100-1870. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-26122-5.
- ↑ Museum Studies. Art Institute of Chicago. 1999
- ↑ Oral history interview with William Harper, 2004 Jan. 12-13. Archives of American Art Research Collections. Archives of American Art, Smithsonian Institution. 12–13 siječnja 2004. Pristupljeno 1. travnja 2013.