Glikolna nukleinska kiselina

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretraživanje

Glikolna nukleinska kiselina (GNK) je polimer sličan DNK ili RNK molekulama. Ona se razlikuje po sastavu osnove polimera. Glikolne nukleinske kiseline se ne javljaju u prirodi, već se sintetiziraju kemijskim putem. GNK je vjerojatno najjednostavnija nukleinska kiselina, te je hipotetični prekursor RNK.

Ueda et al. su prvi pripremili 2,3-dihidroksipropilnukleoidne analoge 1971. godine. Dokazano je da fosfatno vezani oligomeri analoga ne manifestiraju hipokromični efekt u prisustvu RNK i DNK u rastvoru (Seita et al. 1972). Pripremu polimera su kasnije opisali Kuk et al. (1995, 1999), kao i Acevedo i Andrews (1996). Samostalno uparivanje GNK dimera putem specifičnih interakcija su opisali Zhang i Meggers.

DNK i RNK imaju deoksiriboznu i riboznu šećernu osnovu, dok se GNK osnova sastoji od ponavljajućih glikolnih jedinica povezanih fosfodiesterskim vezama. Glikolna jedinica sadrži tri atoma ugljika.

Literatura[uredi VE | uredi]

  • Zhang Lilu, Peritz Adam, Meggers Eric (2005). "A simple glycol nucleic acid". J Am Chem Soc 127 (12): 4174–5
  • Seita, Tooru; Yamauchi, Kiyoshi; Kinoshita, Masayoshi; Imoto, Minoru. Condensation polymerization of nucleotide analogues. Die Makromolekulare Chemie (1972), 154:255-261.
  • Ueda, Nasuo; Kawabata, Toshio; Takemoto, Kiichi. Synthesis of N-(2,3-dihydroxypropyl) derivatives of nucleic bases. Journal of Heterocyclic Chemistry (1971), 8(5), 827-9.
  • Acevedo, Oscar L.; Andrews, Robert S. Synthesis of propane-2,3-diol combinatorial monomers. Tetrahedron Letters (1996), 37(23), 3931-3934.

Poveznice[uredi VE | uredi]

Vanjske poveznice[uredi VE | uredi]