Onogošt (grad)

Dodaj infookvir "utvrda". (Primjeri uporabe predloška)

Tvrđava Onogošt iznad Gornje Zete 15. stoljeća.

Položaj Onogošta i stanje posjeda 1441. godine (po prodoru S. V. Kosače u Zetu).

Onogošt je utvrda u Crnoj Gori, u Staroj Hercegovini, oko kojeg se razvio današnji Nikšić. Nalazi se na strmoj uzvisini koja se uzdigla na oko 20-25 metara iznad Nikšićkog polja. Najstarija utvrda na ovom mjestu potječe iz 4. stoljeća. Izdužena je, dužine 214 metara i širine od oko 30 metara u svom srednjem (najširem) dijelu. Pruža se pravcem sjever - jug. Na najjužnijoj točki utvrde nalazi se tzv. kula Nebojša, koja je imala tri kata i peterokutnu osnovu, dok se na krajnjem sjevernom dijelu nalaze ostatci nešto niže kule osmokutne osnove. Utvrda je danas djelimice očuvana.

Vidi

• Onogošt (župa)

Izvori i literatura

Izvori

• Kunčer, Dragana. 2009. Gesta Regum Sclavorum. 1. Историјски институт, Манастир Острог. Београд-Никшић.
• Živković, Tibor. 2009. Gesta Regum Sclavorum. 2. Историјски институт, Манастир Острог. Београд-Никшић.
• Мијушковић, Славко, ur. 1988. [1967] Љетопис попа Дукљанина 2. izdanje. Просвета & Српска књижевна задруга. Београд.
• Moravcsik, Gyula, ur. 1967. [1949] Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio 2. izdanje. Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. Washington.
• Mošin, Vladimir, ur. 1950. Ljetopis popa Dukljanina. Matica hrvatska. Zagreb.
• Orbini, Mauro. 1601. Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Apresso Girolamo Concordia. Pesaro.
• Orbin, Mavro. 1968. Краљевство Словена. Српска књижевна задруга. Београд.
• Ferjančić, Božidar. 1959. Константин VII Порфирогенит. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Византолошки институт. Београд. str. 1–98
• Шишић, Фердо, ur. 1928. Летопис Попа Дукљанина. Српска краљевска академија. Београд-Загреб.

Literatura

• Blagojević, Miloš; Медаковић, Дејан. 2000. Историја српске државности. 1. Огранак САНУ. Нови Сад.
• Ковачевић, Јован. 1967. Од доласка Словена до краја XII вијека. Историја Црне Горе (PDF). 1. Редакција за историју Црне Горе. Титоград. str. 279–444
• Мишић, Синиша. 2014. Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Магелан Прес. Београд.
• Ћирковић, Сима. 1970. Зета у држави Немањића. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 1. Редакција за историју Црне Горе. Титоград. str. 3–93
• Ćirković, Sima; Михаљчић, Раде, ur. 1999. Лексикон српског средњег века. Knowledge. Београд.
• Šabanović, Hazim. 1959. Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Naučno društvo Bosne i Hercegovine. Sarajevo.