Olovov(IV) oksid: razlika između inačica

Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj

Prikaz u jednom stupcu

Inačica od 2. veljače 2020. u 15:28

Olovov(IV) oksid (olovov dioksid, PbO₂) je težak kristalni prah koji se javlja samo u jednoj modifikaciji sa strukturom rutila (TiO₂).

Svojstva

Boje je tamnosmeđe ili crne, praktički netopljiv u vodi i vrlo je slabo topljiv u koncentriranoj dušičnoj i sumpornoj kiselini, i koncentriranim alkalijskim lužinama stvarajući pritom odgovarajuće heksahidroksoplumbate(IV).

Zagrijavanjem na zraku već pri temperaturi 200 °C otpušta kisik i prelazi u Pb₂O₃ (olovov(II, IV) oksid), a kasnije i u PbO. Zbog toga djeluje kao jak oksidans i mnoge tvari se, u dodiru s njim, lako zapale, pa je zastupljen u mnogim spojevima u pirotehnici.

Olovni(IV) oksid je jako oksidacijsko sredstvo i u kiselom mediju pa vrlo lako oksidira kromov(III) kation u Cr₂O₇^2-, koncentriranu klorovodičnu kiselinu u klor, a manganov(II) kation u permanganatni anion.

Olovov(II) oksid (PbO) se reducira u olovov(IV) oksid (PbO₂). Elementarno olovo se oksidira u PbO₂, a reducira se uvijek u neki niži oksid.

U olovnim akumulatorima, olovov (IV) oksid (PbO₂) je pozitivna elektroda (svako druga ćelija), a ostale su olovov sulfat (PbSO₄).

Dobivanje

Industrijski se dobiva grijanjem olovovog monoksida s natrijevim nitratom i natrijevim kloratom.

Laboratorijski, ima raznih načina njegove priprave:

1. Olovov(IV) oksid dobiva elektrolizom olovovih(II) spojeva.

2. Dobiva se djelovanjem dušične kiseline na minij.
Djelovanjem razrijeđene dušične kiseline na olovni(II) tetraoksoplumbat nastaje nepostojan vodikov tetraoksoplumbat (H₄PbO₄), koja se raspada na olovni(IV) oksid i vodu.

Djelovanjem dušične kiseline na elementarno olovo se ne može dobiti čisti olovov dioksid.

3. Žarenjem olovova hidroksida.
Pri zagrijavanju, prvo se otpušta kisik i prelazi u miješani oblik oksida olovo (II, IV) oksid, dok na temperaturi iznad 550 °C prelazi u olovov(II) oksid (PbO).

4. Žarenje olovova karbonata (PbCO₃) nastane olovov(II) oksid, a daljnjim zagrijavanjem može nastati ili minij ili PbO₂ (Olovov (IV) oksid).

Upotreba

Služi kao analitički reagens, u kiselim otopinama također je snažno oksidacijsko sredstvo pa se upotrebljava kao oksidans u kemijskoj industriji i pirotehnici, kao sredstvo za nagrizanje u tekstilnoj industriji, u proizvodnji elektroda i polimera, pri proizvodnji stakla, izostakla i akrilnih stakala, u industriji gume, itd..

Upotrebljava se uglavnom u proizvodnji olovnih akumulatora, u kojima je pozitivni pol PbO2 (pri pražnjenju akumulatora katoda), dok je negativni pol (pri pražnjenju akumulatora anoda) spužvasto olovo. Elektrolit u olovnom akumulatoru je sumporna kiselina (w = 33% - 38%). ^[1]

Izvori

↑ Hrvatska enciklopedija (LZMK); broj 8 (O-Pre), str. 82. Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 2006.g. ISBN 953-6036-38-X

[Hrvatska_enciklopedija-1] Hrvatska enciklopedija (LZMK); broj 8 (O-Pre), str. 82. Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 2006.g. ISBN 953-6036-38-X

[1]

@@ Redak 5: / Redak 5: @@
 Boje je tamnosmeđe ili crne, praktički netopljiv u vodi i vrlo je slabo topljiv u koncentriranoj [[Dušična kiselina|dušičnoj]] i [[Sumporna kiselina|sumpornoj kiselini]], i koncentriranim alkalijskim lužinama stvarajući pritom odgovarajuće heksahidroksoplumbate(IV).
-Zagrijavanjem na zraku već pri temperaturi 200°C otpušta [[kisik]] i prelazi u Pb<sub>2</sub>O<sub>3</sub> ([[olovov(II, IV) oksid]]), a kasnije i u PbO. Zbog toga djeluje kao jak oksidans i mnoge tvari se, u dodiru s njim, lako zapale, pa je zastupljen u mnogim spojevima u [[Pirotehnika|pirotehnici]].
+Zagrijavanjem na zraku već pri temperaturi 200&nbsp;°C otpušta [[kisik]] i prelazi u Pb<sub>2</sub>O<sub>3</sub> ([[olovov(II, IV) oksid]]), a kasnije i u PbO. Zbog toga djeluje kao jak oksidans i mnoge tvari se, u dodiru s njim, lako zapale, pa je zastupljen u mnogim spojevima u [[Pirotehnika|pirotehnici]].
 Olovni(IV) oksid je jako oksidacijsko sredstvo i u kiselom mediju pa vrlo lako oksidira kromov(III) kation u Cr<sub>2</sub>O<sub>7</sub><sup>2-</sup>, koncentriranu [[Klorovodična kiselina|klorovodičnu kiselinu]] u [[klor]], a manganov(II) kation u permanganatni anion.
@@ Redak 30: / Redak 30: @@
 '''3.'''
 Žarenjem olovova hidroksida.<br />
-Pri zagrijavanju, prvo se otpušta kisik i prelazi u miješani oblik oksida olovo (II, IV) oksid, dok na temperaturi iznad 550 °C prelazi u olovov(II) oksid (PbO).
+Pri zagrijavanju, prvo se otpušta kisik i prelazi u miješani oblik oksida olovo (II, IV) oksid, dok na temperaturi iznad 550&nbsp;°C prelazi u olovov(II) oksid (PbO).
 '''4.'''
@@ Redak 40: / Redak 40: @@
 Upotrebljava se uglavnom u proizvodnji olovnih akumulatora, u kojima je pozitivni pol PbO2 (pri pražnjenju akumulatora katoda), dok je negativni pol (pri pražnjenju akumulatora anoda) spužvasto olovo. Elektrolit u olovnom akumulatoru je sumporna kiselina (w = 33% - 38%).
-<ref name="Hrvatska enciklopedija">[[Hrvatska enciklopedija (LZMK)]]; broj 8 (O-Pre), str. 82. Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 2006.g. ISBN 953-6036-38-X</ref>
+<ref name="Hrvatska enciklopedija">[[Hrvatska enciklopedija (LZMK)]]; broj 8 (O-Pre), str. 82. Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 2006.g. {{ISBN|953-6036-38-X}}</ref>
 == Izvori ==