Glikozidi

Glikozidi su acetali dobiveni spajanjem poluacetala (monosaharida aldoza) i alkohola. Veza između monosaharida i alkohola (R-OH) zove se glikozidna veza. Stvaranje glikozida općenito je moguće s alkoholima, fenolnim hidroksilnim grupama, i karboksilnim kiselinama ("ester-glikozidi").

Kod prirodnih glikozida alkoholna (ili fenolna) komponenta zove se aglikon (nešećerni dio), a šećerna komponenta glikon.

Uz O-glikozide poznajemo još i N-glikozide koji nastaju odjepljenjem vode između poluacetalnog hidroksila i neke NH-skupine. Ovamo pripadaju prije svega nukleotidi i polunukleotidi.

Glikozidi su vrlo rašireni u biljnom svijetu.

Primjeri[uredi | uredi kôd]

indikan, C₁₄H₁₇NO (iz biljke Indigoera sp.) - glikozid indoksila, nekad je bio važan za dobivanje indiga iz biljaka

amigdalin, C₂₀H₂₇NO₁₁ (iz gorkih badema) - hidrolizom daje dvije molekule glukoze (C₆H₁₂O₆), molekulu benzaldehida (C₆H₅CHO) i molekulu cijanovodika (HCN)

hesperidin, C₂₈H₃₄O₁₅ - flovanonski glikozid, nekad su mu pripisivali vitaminski karakter

streptomicin, C₂₁H₃₉N₇O₁₂ - poznati antibiotik

Nedovršeni članak Glikozidi koji govori o biologiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.

Nedovršeni članak Glikozidi koji govori o kemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.