Ugljična kiselina: razlika između inačica

Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj

Prikaz u jednom stupcu

Inačica od 10. srpnja 2012. u 20:22

Ugljična ili karbonatna kiselina slaba je anorganska kiselina molekulske formule H₂CO₃. Nastaje otapanjem ugljikova(IV) oksida u vodi, no vrlo mala količina CO₂ izreagira sa vodom, jer se čak 99 % CO₂ u vodi nalazi u molekularnom stanju. U industriji se karbonatna kiselina koristi za proizvodnju pjenušavih (gaziranih) pića jer pićima daje kiselkast osvježavajuć okus, a nije opasna za čovjeka. Karbonatna kiselina se spontano raspada na CO₂ i H₂O.

CO₂ + H₂O → H₂CO₃

Karbonatna kiselina disocira otapanjem u vodi i stvara dvije vrste iona; hidrogenkarbonatni i karbonatni ion.

H₂CO₃ + H₂O → HCO₃^- + H₃O⁺

HCO₃^- + H₂O → CO₃^2- + H₃O⁺

Pa tako stvara karbonatne (kalcijev karbonat, natrijev karbonat ...) i hidrogenkarbonatne (natrijev hidrogenkarbonat, kalcijev hidrogenkarbonat ...) soli.

Kalcijev karbonat (CaCO₃) ili vapnenac najvažniji je karbonat koji izgrađuje mnoge planinske lance (Dinara, Velebit, Alpe...), a i različiti organizmi od njega grade svoje ljušturice, kućice i oklope jer je vapnenac gotovo netopljiv u vodi. Često se zna i pojavljivati sa magnezijevim karbonatom u obliku dolomita (CaMg(CO₂)₂).

Stvaranje špiljskih ukrasa

Voda koja isparava u vapnenačkim špiljama spaja se sa ugljikovim dioksidom iz zraka te nastaje karbonatna kiselina. Karbonatna kiselina potom otapa vapnenac i stvara sa njim u vodi topljivi kalcijev hidrogenkarbonat (Ca(HCO₃)₂):

CaCO₃ + H₂0 + CO₂ → Ca(HCO₃)₂

Isparavanjem vode iz zasićene otopine kalcijeva hidrogenkarbonata oslobađa se ugljikov dioksid a izlučuje se netopivi kalcijev karbonat koji stvara stalaktite, stalagmite i stalagmate.

Natrijev hidrogenkarbonat (NaHCO₃) može se kupiti u svakoj trgovini pod nazivom soda bikarbona ili natrijev bikarbonat, a služi pri izradi tijesta, za ublažavanje želučane kiseline (antacidno sredstvo) tj. žgaravice itd. U industriji sodu bikarbonu možemo pronaći u šumećim tabletama koja reagira sa kiselinama u tableti i oslobađa CO₂ koji šumi i pjeni. U našem želucu nalizi se 0,5 %-tna klorovodična kiselina pa tako natrijev hidrogenkarbonat s njom u reakciji daje natrijev klorid tj. kuhinjsku sol.

NaHCO₃ + HCl → NaCl + H₂O + CO₂

U antacidnim sredstima tj. sredstvima koji suzbijaju jaku kiselinu mogu se naći i magnezijev karbonat (MgCO₃) i magnezijev hidrogenkarbonat (Mg(HCO₃)₂).

U prirodi osim kalcijeva možemo pronaći i željezov(II) karbonat , a nalazimo ga u mineralu sideritu (FeCO₃), vrijednom mineralu željeza.

Svi karbonatni spojevi mogu se dokazati s nekom kiselinom koja je jača od ugljične pa zato je iz njezinih spojeva istiskuje u obliku vode i dioksida, a prisustvo ugljikova dioksida može se dokazati vapnenom vodom tj. bistom otopinom kalcijeva hidoksida (bistra kalcijeva lužina).

@@ Redak 1: / Redak 1: @@
-Ugljična ili karbonatna kiselina slaba je anorganska kiselina [[molekulska formula|molekulske formule]] H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>. Nastaje otapanjem [[ugljikov dioksid|ugljikova(IV) oksida]] u vodi, no vrlo mala količina CO<sub>2</sub> izreagira sa vodom, jer se čak 99 % CO<sub>2</sub> u vodi nalazi u molekularnom stanju. U indrustiji karbonatna kiselina koristi se za proizvodnju pjenušavih pića (gaziranih) jer pićima daje kiselkast osvježavajuć okus, a nije opasna za čovijeka. Karbonatna kiselina spontano se raspada na CO<sub>2</sub> i H<sub>2</sub>O.
+'''Ugljična''' ili '''karbonatna kiselina''' slaba je anorganska kiselina [[molekulska formula|molekulske formule]] H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>. Nastaje otapanjem [[ugljikov dioksid|ugljikova(IV) oksida]] u vodi, no vrlo mala količina CO<sub>2</sub> izreagira sa vodom, jer se čak 99 % CO<sub>2</sub> u vodi nalazi u molekularnom stanju. U industriji se karbonatna kiselina koristi za proizvodnju pjenušavih (gaziranih) pića jer pićima daje kiselkast osvježavajuć okus, a nije opasna za čovjeka. Karbonatna kiselina se spontano raspada na CO<sub>2</sub> i H<sub>2</sub>O.
+:CO<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O → H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>
-CO<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O → H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>
 Karbonatna kiselina disocira otapanjem u vodi i stvara dvije vrste iona; hidrogenkarbonatni i karbonatni ion.
+:H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>O → HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
+:HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>2</sub>O → CO<sub>3</sub><sup>2-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
+Pa tako stvara karbonatne ([[kalcijev karbonat]], [[natrijev karbonat]] ...) i hidrogenkarbonatne ([[natrijev hidrogenkarbonat]], [[kalcijev hidrogenkarbonat]] ...) soli.
-H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>O → HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
-HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>2</sub>O → CO<sub>3</sub><sup>2-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
-Pa tako stvara karbonatne (kalcijev karbonat, natrijev karbonat...) i hidrogenkarbonatne (natrijev hidrogenkarbonat, kalcijev hidrogenkarbonat...) soli.
 Kalcijev karbonat (CaCO<sub>3</sub>) ili [[vapnenac]] najvažniji je karbonat koji izgrađuje mnoge planinske lance ([[Dinara]], [[Velebit]], [[Alpe]]...), a i različiti organizmi od njega grade svoje ljušturice, kućice i oklope jer je vapnenac gotovo netopljiv u vodi. Često se zna i pojavljivati sa magnezijevim karbonatom u obliku [[dolomit]]a (CaMg(CO<sub>2</sub>)<sub>2</sub>).
-Stvaranje špiljskih ukrasa
+== Stvaranje špiljskih ukrasa ==
 Voda koja isparava u vapnenačkim špiljama spaja se sa ugljikovim dioksidom iz zraka te nastaje karbonatna kiselina. Karbonatna kiselina potom otapa vapnenac i stvara sa njim u vodi topljivi kalcijev hidrogenkarbonat (Ca(HCO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>):
+:CaCO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>0 + CO<sub>2</sub> → Ca(HCO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>
+Isparavanjem vode iz [[zasićena otopina|zasićene otopine]] kalcijeva hidrogenkarbonata oslobađa se ugljikov dioksid a izlučuje se netopivi kalcijev karbonat koji stvara [[stalaktit]]e, [[stalagmit]]e i [[stalagmat]]e.
-CaCO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>0 + CO<sub>2</sub> → Ca(HCO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>
-Isparavanjem vode iz [[zasićena otopina|zasićene otopine]] kalcijeva hidrogenkarbonata oslobađa se ugljikov dioksid a izlučuje se netopivi kalcijev karbonat koji stvara [[stalktit]]e, [[stalagmit]]e i [[stalagmat]]e.
 [[Natrijev hidrogenkarbonat]] (NaHCO<sub>3</sub>) može se kupiti u svakoj trgovini pod nazivom soda bikarbona ili natrijev bikarbonat, a služi pri izradi tijesta, za ublažavanje [[želučana kiselina|želučane kiseline]] (antacidno sredstvo) tj. žgaravice itd. U industriji sodu bikarbonu možemo pronaći u šumećim tabletama koja reagira sa kiselinama u tableti i oslobađa CO<sub>2</sub> koji šumi i pjeni. U našem želucu nalizi se 0,5 %-tna [[klorovodična kiselina]] pa tako natrijev hidrogenkarbonat s njom u reakciji daje [[natrijev klorid]] tj. kuhinjsku sol.
+:NaHCO<sub>3</sub> + HCl → NaCl + H<sub>2</sub>O + CO<sub>2</sub>
-NaHCO<sub>3</sub> + HCl → NaCl + H<sub>2</sub>O + CO<sub>2</sub>
 U antacidnim sredstima tj. sredstvima koji suzbijaju jaku kiselinu mogu se naći i magnezijev karbonat (MgCO<sub>3</sub>) i magnezijev hidrogenkarbonat (Mg(HCO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>).
@@ Redak 29: / Redak 23: @@
 U prirodi osim kalcijeva možemo pronaći i željezov(II) karbonat , a nalazimo ga u mineralu [[siderit]]u (FeCO<sub>3</sub>), vrijednom [[mineral]]u [[željezo|željeza]].
-Svi karbonatni spojevi mogu se dokazati s nekom kiselinom koja je jača od ugljične pa zato je iz njezinih spojeva istiskuje u obliku vode i dioksida, a prisustvo ugljikova dioksida može se dokazati [[vapnena voda|vapnenom vodom]] tj. bistom otopinom kalcijeva hidoksida(bistra kalcijeva lužina).
+Svi karbonatni spojevi mogu se dokazati s nekom kiselinom koja je jača od ugljične pa zato je iz njezinih spojeva istiskuje u obliku vode i dioksida, a prisustvo ugljikova dioksida može se dokazati [[vapnena voda|vapnenom vodom]] tj. bistom otopinom kalcijeva hidoksida (bistra kalcijeva lužina).
+[[Kategorija:Kiseline]]
+[[ar:حمض الكربونيك]]
+[[az:Karbonat turşusu]]
+[[br:Trenkenn garbonek]]
+[[ca:Àcid carbònic]]
+[[cs:Kyselina uhličitá]]
+[[da:Kulsyre]]
+[[de:Kohlensäure]]
+[[en:Carbonic acid]]
+[[eo:Karbonata acido]]
+[[es:Ácido carbónico]]
+[[et:Süsihape]]
+[[fa:کربنیک اسید]]
+[[fi:Hiilihappo]]
+[[fr:Acide carbonique]]
+[[he:חומצה פחמתית]]
+[[hi:कार्बनिक अम्ल]]
+[[hsb:Wuhlikowa kisalina]]
+[[hu:Szénsav]]
+[[is:Kolsýra]]
+[[it:Acido carbonico]]
+[[ja:炭酸]]
+[[ka:ნახშირმჟავა]]
+[[ko:탄산]]
+[[la:Acidum carbonicum]]
+[[lb:Kuelesaier]]
+[[lt:Anglies rūgštis]]
+[[lv:Ogļskābe]]
+[[ms:Asid karbonik]]
+[[nds:Kohlensüür]]
+[[nl:Diwaterstofcarbonaat]]
+[[nn:Kolsyre]]
+[[no:Karbonsyre]]
+[[pl:Kwas węglowy]]
+[[pt:Ácido carbônico]]
+[[ro:Acid carbonic]]
+[[ru:Угольная кислота]]
+[[sk:Kyselina uhličitá]]
+[[sl:Ogljikova kislina]]
+[[sr:Ugljena kiselina]]
+[[sv:Kolsyra]]
+[[th:กรดคาร์บอนิก]]
+[[tr:Karbonik asit]]
+[[uk:Карбонатна кислота]]
+[[ur:کاربونک تیزاب]]
+[[vep:Hil'muiktuz]]
+[[vi:Axít cacbonic]]
+[[zh:碳酸]]