Razgovor:Ljudevitov ustanak

"Svaka kombinacija u vezi s tim podatkom anala o Bosni, koja bi tobože tada bila u vlasti Srba ne samo da je nategnuta nego i isključena". ????

Mislim da je baš obrnuto i neozbiljno je ovako definitivno napisati makar i na Vikipediji. Objektivnije je u članku navesti sve kao mogućnosti uz naveden pasus iz izvora pa nek čitalac sam odluči šta mu je logičnije.

Nisam hteo da prepravljam jer sam mišljenja da treba diskutovati pre prepravki. Teza o mestu Srb stoji na tako tananim osnovama da ko je čitao delo od N.K gde to iznosi ako ima imalo objektivnosti može izaći sa mišljenjem da je sama sebi srušila tezu u sopstvenim fusnotama i da sveukupno nema nekog smisla.

Kao da niko u Hrvatskoj ne čita ovaj pasus od Ajnharda u celini, a i oni koji primećuju manjkavosti žmure "radi nacionalne stvari". Posebno sam primetio da u Hrvatskoj i u Srbiji svi čitaju iz Porfirogenita i Dukljanina i uzimaju za tačne samo delove vezane za njihovu naciju, a delove o "susjedu" potpuno ignorišu ili primenjuju hiperkritičnost dok ono što im imponuje iz dela Cara pisca prihvataju kao aksiom. Vidim to iz ove opaske za Bosnu "tobože" pod Srbima. Kao da je to izmišljeno niotkud i da Porfirogenit i Dukljanin ne pominju prvobitnu Bosnu kao deo Srbije i da identitet čak i kasnijih vladara Bosne nije lavirao. Možemo debatovati da li je to oduvek bilo tako pa se vremenom izdvojila ili je nekada pre 9og veka Bosna bila posebna oblast koja je nekako došla pod vlast srpskog arhonta ali tako olako odbaciti mogućnost da u doba Ljudevita već bilo srpskih župana u Bosni i još reći da je stvar definitivno rešena je neozbiljno i pokazuje nekakvu nacionalnu nesigurnost pisca.

Autor anala piše u specifičnoj množini Sorabos što je gotovo isti oblik reči kojim se označavaju polabski Srbi u Fredegarovoj hronici nepuna 2 veka pre toga s kojom je Ajnhard verovatno bio upoznat a početkom 9og veka za jednog zapadnog analistu pojam Dalmacija je sigurno značio antičku provinciju, jer je u tom smislu pominju i vekovima kasnije a kamoli početkom 9og veka kada tema Dalmacija nije još ni organizovana, a i da tek jeste bile bi potrebne decenije da se uži naziv proširi. Uostalom do kraja novog veka i u latinskim i u grčkim delima političke jedinice su izjednačavane za antičkim provincijama, a imena naroda arhaizirana. Prevesti celu rečenicu kao "Ljudevit je pobegao u Srb koji obuhvata veliki deo Dalmacije" je kada se sve uzme u obzir jedna smešna, nelogična (Srb ne obuhvata veliki deo sadašnje Dalmacije, a kamoli antičke) i nepotrebna konstrukcija stvorena najviše iz nacionalnih pobuda i nekakvog iztraživačkog prepucavanja Zagreb-Beograd u okviru SFRJ koja su itekako postojala.

Guranje ovakvog nepotrebnog mišljenja o Srbu u Hrvatskoj istoriografiji je jako nepromišljeno i samoj Nadi Klajić je srušilo kredibilitet kod stranih istoričara jer je istaklo neku vrstu sitničarskog nacionalizma. A mnogo briga engleske, bugarske,američke, španske i ruske istoričare za "hrvatsku stvar" zbog kojih su Nada Klajić i drugi koji drže ovu zamisao za tačnu krenuli u dokazivanje ove teze. Skoro svi autori izvan Hrvatske od kojih sam pročitao dela koja se bave ovim prostorima, najčešće ako uopšte pišu o Ljudevitu uzimaju staro mišljenje za tačno dok ovo od N.K ili navode u fusnoti kao kuriozitet ili ne navode uopšte. Zamislite da se tako kako Hrvati ili Srbi ili ostali narodi "iz bivše nam države" pišu o ranom srednjem veku piše o granicama Anglo Saksonskih kraljevina tokom heptarhije gde svaki region hoće da njegova bude što veća a suparnička što manja. Ljudi moji pričamo o ranom srednjem veku kada ni nacionalni identitet ni države nisu shvatani isto kao danas, a granice su bili široki pojasevi nenaseljenog prostora a ne linije (i uopšteno je gustina naseljenosti bila jako mala, pričamo više o oazama čovečanstva).

Ako nekome pada na pamet da gradi sadašnje države i identitete pozivajući se na tadašnje granice moram mu reći da je to jako infantilno ma koje narodnosti bio iako je to izgleda opšta praksa. Prosto mi je neshvatljivo zašto toliko smeta nekim Hrvatima što je Bosna i to ona prvobitna višestruko manja od sadašnje nekada bila u okviru Srbije i to pre više od 1000 godina pa se pravi ovolika mentalna gimnastika oko toga. Onda razmislite i koliko je Nada Klaić tu stvari zakomplikovala. Sada ispada da je Srba već bilo toliko daleko zapadno i da su imali župane tamo već tokom 9og veka, što je svakako moguće. No ako je to moguće, zašto onda nisu mogući Srbi u Bosni kod kojih se Ljudovit sklonio? Rekonstrukcija "puta kojim je Ljudevit morao proći" što se uzelo kao argument za Srb je nepouzdana i klimava jer nemamo dovoljno podataka o njegovim aktivnostima. Putevi i oblasti su izgledali drugačije i ko zna kuda se moralo proći da se izbije u krajeve sa druge strane Dinare. Da ne pominjem što nema logike da je išao na tu stranu u Srb,u okviru oblasti njegovih neprijatelja tako blizu Ljudemisla i središta Borne. Što neko napisa, teoretski pre je mogao on otići i direktno u tadašnju središnju Srbiju ili spustiti se niz Savu ali jednostavno nema dokaza i ništa tu ne može sa sigurnošću da se tvrdi. Mislim da tek ostavljen bez ikakvog izbora i skloništa nakon što je ubio srpskog župana je mogao okušati sreću u Hrvatskim oblastima što se na kraju po njega kobno završilo.

Porfirogenit Hrvatske župe i granice arhontija Srba navodi samo u južnim primorskim delovima, a sve granice u unutrašnjosti su hipotetičke ali za Bosnu šta god ona tada bila, se izričito kaže da je regija Srbije i dalje car-pisac ne ulazi u to da li je to oduvek tako. Stariji Hrvatski istoričari poput Ferda Šišića nisu nalazili u ovome ništa problematično jer nisu bili opterećeni niti m je smetalo i da jeste. Bila je debata oko toga da li je granica između Srbije i Hrvatske išla Vrbasom ili rekom Bosnom i da li je Srbija bila do Save jer je obuhvatala Soli tj. Tuzlu, a Hrvatska preko reke u Slavoniji (kad Porfirogenit kaže da se Srbija graniči sa Hrvatskom i sa severa) ali prvobitna Bosna u sklopu Srbije se nije dovodila u pitanje kao ni to da je najlogičnije da se Ljudevit sklonio kod nekog od župana u Bosni. Nisam za Jugoslaviju i nekakvo lažno prijateljstvo između Srba i Hrvata kao nacija (na ličnom nivou između naroda naravno da mogu postojati) ali moramo se izgurati iz ovih nacionalnih torova i ratnih rovova i krenuti napred makar u nauci.

Na ovu stranu sam naišao jer pravim nekakav mali zbornik izvora za istoriju Srba, najviše za ličnu upotrebu, a nije lako naći celokupan a ne parafraziran deo o Ljudevitu preveden sa latinskog i zapalo mi je za oko to za Srb pa sam proučio dublje tu tezu od N.K i sad mi je još manje verovatna.