Prijeđi na sadržaj

Salaš u malom ritu (pjesma)

Izvor: Wikipedija

Ja sam rođen tamo na salašu (srp. Ја сам рођен тамо на салашу), poznata kao i Salaš u malom ritu (srp. Салаш у малом риту), je skladba koju su napisali Miomir Petrović i Saša Mirković za seriju Salaš u Malom Ritu (iz 1975.), koja je o tragičnim događajima tijekom Drugog svjetskog rata u Vojvodini. Njih dvojica su u seriji glumili Sašu i Cileta. Neki smatraju pjesmu neslužbenom himnom Vojvodine.[nedostaje izvor]

Tekst

[uredi | uredi kôd]
Srpski (ćirilica) Srpski (latinica)[1] Hrvatski
Ja sam rođen tamo na salašu

Ја сам рођен тамо на салашу,
у равници крај малога рита,
љуљали ме таласи Дунава,
миловала војвођанска жита.

Ту се спаја Срем, Банат и Бачка,
ту се грле три срца јуначка,
ту и дете родни салаш воли,
ту се срце са челиком бори.

Нападали на мој салаш вуци,
палили га и Немци и Турци,
убијали зору кад се јави,
мутили те, мој Дунаве плави.

Руке слабе, али воља јака,
за мном иде хиљаду момака,
не дам салаш крај малога рита,
не дам своја војвођанска жита.

Ал' кренуће свадбе са салаша,
вратиће се ведре летње ноћи,
равница ће процветати наша,
хеј салаши, опет ћу вам доћи.

Ja sam rođen tamo na salašu,
u ravnici kraj maloga rita,
ljuljali me talasi Dunava,
milovala vojvođanska žita.

Tu se spaja Srem, Banat i Bačka,
tu se grle tri srca junačka,
tu i dete rodni salaš voli,
tu se srce s čelikom bori.

Napadali na moj salaš vuci,
palili ga i Nemci i Turci,
ubijali zoru kad se javi,
mutili te, moj Dunave plavi.

Ruke slabe, ali volja jaka,
za mnom ide hiljade momaka,
ne dam salaš kraj maloga rita,
ne dam svoja vojvođanska žita.

Al' krenuće svadbe sa salaša,
vratiće se vedre letnje noći,
ravnica će procvetati naša,
hej salaši, opet ću vam doći.

Ja sam rođen ondje na salašu,
u ravnici kraj Maloga Rita,
ljuljali me vali Dunava,
milovala vojvođanska žita.

Tu se spaja Srijem, Banat i Bačka,
tu se grle tri srca junačka,
tu i dijete rodni salaš voli,
tu se srce s čelikom bori.

Napadali na moj salaš vuci,
palili ga i Nijemci i Turci,
ubijali zoru kad se javi,
mutili te, moj Dunave plavi.

Ruke slabe, ali volja jaka,
za mnom ide tisuće momaka,
ne dam salaš kraj Maloga Rita,
ne dam svoja vojvođanska žita.

Ali krenut će svadbe sa salaša,
vratit će se vedre ljetne noći,
ravnica će procvjetati naša,
hej salaši, opet ću vam doći.

Izvori

[uredi | uredi kôd]
  1. Tekst pjesme, kodkicosa.com, pristupljeno 16. veljače 2017.

Vanjske poveznice

[uredi | uredi kôd]