Otapalo

Otapalo je sastavnica otopine koje ima u većoj količini od ostalih sastavnica, najčešće kapljevina koja može otopiti neku drugu krutu, kapljevitu ili plinovitu tvar. Tvari se uglavnom otapaju u kemijski sličnim otapalima, pa tako polarna otapala (npr. voda, etanol) otapaju ionske i kovalentne spojeve koji se ioniziraju, a nepolarna otapala (npr. organska otapala) nepolarne kovalentne spojeve (masti, ulja, smole, kaučuk, voskove, lakove, celulozne derivate i sl.). U kemijskim laboratorijima i u industriji upotrebljavaju se mnoga organska otapala: aceton, alkoholi, esteri, naftni ugljikovodici, eter, kloroform, trikloretilen, ugljik-tetraklorid, benzen i njegovi homolozi. Većina je organskih otapala lako zapaljiva, pare su im često otrovne, a u smjesi sa zrakom lako eksplodiraju, pa s njima treba oprezno postupati. U otapala se ubrajaju i kemikalije koje čvrste tvari prevode u otopine prouzročujući pritom kemijske reakcije (npr. mineralne kiseline koje otapaju metale).

Izvor

• Tehnički leksikon, Leksikografski zavod Miroslav Krleža; glavni urednik: Zvonimir Jakobović. Tiskanje dovršeno 21. prosinca 2007.g., nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 653717. ISBN 978-953-268-004-1, str. 813.

Nedovršeni članak Otapalo koji govori o kemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.