Nacrt:Digitalna transformacija

Ovo je nacrt članka koji svatko može uređivati. Članak u glavnom imenskom prostoru mora zadovoljavati kriterije, imati nepristrano gledište i navedene izvore. Sav sadržaj mora poštovati smjernicu o životopisima živih osoba, biti provjerljiv, enciklopedijske prirode i slobodnih autorskih prava. Članak mora biti pisan hrvatskim jezikom, wikipedijskim stilom i mora sadržavati wikipoveznice i kategorije. Nakon što su svi preduvjeti zadovoljeni i članak je sadržajno dovršen, postavite zahtjev za premještanje stranice u glavni imenski prostor. Članci s ovim predloškom za koje se nakon duljeg vremena utvrdi da ne zadovoljavaju osnovne uvjete o sadržaju vjerojatno će biti izbrisani. Predložak mogu ukloniti samo administratori. Zadnja izmjena: Ivi104 (razgovor | doprinosi) prije 8 mjeseci. (osvježi) Nacrt nije uređivan dva mjeseca pa je stavljen u kategoriju za brisanje. Nacrte koji ne zadovoljavaju uvjete za brzo brisanje potrebno je predložiti za brisanje predloškom {{Brisati}}, a brisanje raspraviti u Raspravama o brisanju.

Digitalna transformacija je proces usvajanja i implementacije digitalne tehnologije od strane organizacije kako bi se stvorili novi ili modifikovali postojeći proizvodi, usluge i operacije.

Cilj implementacije digitalne transformacije je ostvarivanje temeljnih promena i povećanje vrednosti putem inovacija, pronalazaka, korisničkog iskustva ili efikasnosti.

1. Digitalizacija je proces prevođenja analognih informacija i podataka u digitalni oblik—na primjer, skeniranje fotografije ili dokumenta i njihovo cuvanje na računru, pomoću analogno-digitalnog pretvarača . Jednostavno rečeno, digitalizacija je prelazak sa analognog na digitalni. Pronalaženje i dijeljenje informacija postalo je mnogo lakše nakon što su one digitalizirane, ali načini na koje su tvrtke koristile svoje nove digitalne zapise su oponašali stare analogne metode . Računalni operativni sustavi čak su dizajnirani oko ikona mapa datoteka kako bi novim korisnicima djelovali poznato i manje zastrašujuće. Digitalni podaci bili su eksponencijalno učinkovitiji za tvrtke od analognih, ali su poslovni sustavi i procesi još uvijek bili uglavnom dizajnirani oko ideja analogne ere o tome kako pronaći, dijeliti i koristiti informacije.
2. Digitalizacija je proces korištenja uspostavljenih digitaliziranih informacija za promjenu poslovnih procesa i projekata — kao što je osposobljavanje zaposlenika za korištenje novih softverskih platformi dizajniranih za brže lansiranje proizvoda. Digitalizacija koristi digitalne podatke za pojednostavljenje vašeg rada. Obratite pažnju na riječ utvrđenu u toj definiciji: digitalizacija ne znači promjenu načina na koji poslujete niti stvaranje novih vrsta poslovanja. Radi se o bržem i boljem korištenju sada kada su vaši podaci trenutno dostupni, a ne zarobljeni u ormaru negdje u prašnjavoj arhivi. Na primjer, u slučaju službe za korisnike, digitalizacija je omogućila jednostavan i brz pristup podacima o korisnicima putem računala, ali je proces postavljanja upita, traženja relevantnih podataka i nuđenja rješenja ostao isti.

Sa druge strane, digitalna transformacija dodaje vrednost svakom korisničkom interakcijom. Menja način poslovanja i u nekim slučajevima stvara potpuno nove poslovne modele.

Netflix je odličan primer. Počeo je kao usluga slanja filmova poštom i poremetio poslovanje video-iznajmljivanja u fizičkim prodavnicama. Zatim su digitalne inovacije omogućile širokorasprostranjeno strimovanje video sadržaja. Danas, Netflix se suprotstavlja tradicionalnim emitovanjima na televiziji i kablovskim mrežama, kao i studijima za produkciju, nudeći rastuću biblioteku sadržaja na zahtev po izuzetno konkurentnim cenama. Digitalizacija je omogućila Netflixu ne samo da direktno strimuje video sadržaj korisnicima, već i da stekne neviđen uvid u navike gledanja i preferencije. Koristi te podatke za sve, od dizajna korisničkog iskustva do razvoja originalnih serija i filmova u internim studijima. To je digitalna transformacija u delovanju: iskorišćavanje dostupnih tehnologija da bi se informisao način poslovanja.

Što je dovelo do digitalne transfromacije

Različiti razvoji u oblasti tehnologije vode ka digitalnoj transformaciji. Neki organizacije su motivisane da automatizuju svoje procese koristeći veštačku inteligenciju, dok drugi možda imaju u vidu redizajn svojih lanaca snabdevanja. Međutim, postoje nekoliko glavnih pokretača digitalne transformacije:

• Masivne količine (jeftinih) računarskih ciklusa: ogromna količina novih računarskih resursa dostupnih svetu. Na primer, da bismo danas nabavili količinu računarske snage koju prosečni mobilni telefon ima, trebalo bi da potrošimo oko 33 miliona američkih dolara.
• Masivne količine (jeftinog) skladišnog prostora: Uz ogromne količine jeftine računarske snage, takođe se koristi i ogromna količina "skoro besplatnog" prostora na hard diskovima koji se koriste u globalnim server farmama i data centrima.
• Masovna proliferacija uređaja povezanih na internet (Internet stvari - IoT): U proteklim godinama smo svedočili virtuelnoj eksploziji IoT-a - kako različiti uređaji mogu da komuniciraju i dele podatke.
• GPS, lokalizacija i hiperlokalizacija
• Rasprostranjenost računara i konektivnosti: Sa usponom sveprisutnih mobilnih mreža visokog propusnog opsega, inteligentnih uređaja na ivici mreže, masivnih oblakom povezanih mreža i nastanka satelitskih mreža za prenos podataka, podaci se mogu prikupiti sa gotovo svakog dela planete - pretvarajući ceo svet u živi organizam podataka.
• Mašinska inteligencija i duboko učenje: Mašinska inteligencija omogućava izvlačenje značajnih podataka, a u nekim slučajevima i znanja, kako iz strukturisanih, tako i iz nestrukturisanih podataka.
• Autonomija mašina: Interakcija mašina sa mašinama: mašine postaju veoma sposobne da izvršavaju jednostavne i repetitivne zadatke bez ljudske intervencije.

Digitalna transformacija u poslovanju

Krajnji cilj digitalne transformacije u poslovanju je stvaranje nove vrednosti za kupce, zaposlene i sve zainteresovane strane. Preoblikovanje poslovanja radi ispunjavanja promenljivih zahteva u digitalnom dobu naziva se digitalna transformacija.

Sve počinje i završava se načinom na koji kompanije razmišljaju o kupcima i stupaju u interakciju s njima. Prelazak sa papira na tabele i pametne aplikacije za upravljanje poslovanjem omogućava preoblikovanje načina na koji kompanije stupaju u interakciju s kupcima putem digitalnih tehnologija.

Da bi se postigla uspešna digitalna transformacija, potrebno je pristupiti poslovanju sa fokusom na kupce i digitalnu tehnologiju u svim aspektima poslovanja, od poslovnih modela do iskustava kupaca, procesa i operacija. Kompanije koriste veštačku inteligenciju, automatizaciju, hibridnu cloud infrastrukturu i druge digitalne tehnologije kako bi iskoristile podatke i omogućile inteligentne radne procese, brže i efikasnije donošenje odluka i trenutni odgovor na poremećaje na tržištu.

Danas, kupci očekuju da obavljaju sve poslovne aktivnosti digitalno, bilo gde i bilo kada, koristeći bilo koji uređaj, uz podršku potrebnih informacija i sadržaja pri ruci.

Strategija digitalne transformacije

Različite organizacije će imati različite strategije za digitalnu transformaciju. Međutim, većina uspešnih digitalnih transformacija usklađena je sa poslovnom strategijom kompanije i sledi dva principa:

1. Raditi unazad, počevši od idealnog korisničkog iskustva.

2. Primeniti holistički pristup transformaciji operacija.

Preduzeća započinju tako što vizualizuju iskustvo koje žele da kupci imaju sa njihovim proizvodom i brendom. To znači da moraju analizirati svoje tržište, zajedno sa trendovima u tehnologiji, kako bi predvideli ili anticipirali kako se mogu promeniti potrebe ili očekivanja kupaca i uočiti mogućnosti za poremećaje. Organizacije zatim određuju kako moraju transformisati digitalno poslovanje od početka do kraja, uključujući infrastrukturu, razvoj proizvoda, operacije i radne procese.

Ulazna tačka organizacije je inicijativa transformacije koja se bavi određenim sredstvima za postizanje ovog cilja, kao što su:

• Automatizacija poslovnih procesa: Dodavanje veštačke inteligencije i automatizacije omogućava bolje zadovoljavanje potreba kupaca i obavljanje poslova visoke vrednosti. Stvaraju se inteligentni radni procesi koji pojednostavljuju modele poslovanja, povećavaju produktivnost i omogućavaju zaposlenima da brže donose bolje odluke.
• Odbijanje poremećaja: Digitalna transformacija primenjuje tehnologije i najbolje prakse za brzo stvaranje proizvoda, novih korisničkih iskustava i novih poslovnih modela kao odgovor na promene u konkurentske pretnje, tržišne trendove i očekivanja kupaca.
• Efikasno upravljanje promenama: Ovaj proces može uključivati modernizaciju zastarele tehnologije kako bi se pokretala na modernoj infrastrukturi i interoperabilnost sa modernim aplikacijama. Gradi se otpornost u sisteme i procese i asimiluju se aplikacije i podaci iz akvizicija ili spajanja.
• Omogućavanje pristupa više resursa bez ograničenja: Digitalna transformacija omogućava poslovanju da usvoji najširi mogući spektar rešenja i usluga od partnera iz ekosistema, lidera industrijskih rešenja i više pružalaca cloud usluga.

Faze digitalne transformacije

Kompanije prolaze kroz različite faze digitalne transformacije, a neke od njih mogu uključivati:

1. Digitalni otpornik: Inicijative za digitalizaciju poslovanja i IT su nespojene i slabo usklađene sa poslovnom strategijom preduzeća, i usmerene su samo na suprotstavljanje pretnjama. Poslovni ishod - Poslovanje zaostaje za drugima, pružajući slabu korisničku podršku i koristeći digitalnu tehnologiju samo da bi se suprotstavilo pretnjama.
2. Digitalni istraživač: kompanija je prepoznao potrebu za razvojem digitalno unapređene, usmerene na kupce zasnovane poslovne strategije, ali izvršenje je projektno. Napredak nije predvidljiv niti ponovljiv. Poslovni ishod - Digitalno omogućena korisnička iskustva i proizvodi su nesistematični i slabo integrisani.
3. Digitalni igrač: Poslovni i IT ciljevi su usklađeni na nivou preduzeća u vezi sa kreiranjem digitalnih proizvoda i iskustava, ali još uvek nisu fokusirani na disruptivni potencijal digitalnih inicijativa. Poslovni ishod - kompanija pruža dosledne, ali ne i zaista inovativne proizvode, usluge i iskustvo.
4. Digitalni transformator: Integrirane i sinergijske discipline upravljanja poslovnim i IT procesima neprekidno isporučuju digitalno omogućena iskustva proizvoda/usluga. Poslovni ishod - kompanija je lider na svojim tržištima i pruža digitalne proizvode, usluge i iskustva svetske klase.
5. Digitalni poremetitelj: Preduzeće agresivno koristi nove digitalne tehnologije i poslovne modele kako bi uticalo na tržišta. Svest i povratna informacija iz ekosistema su stalni motiv za poslovne inovacije. Poslovni ishod - kompanija remodelira postojeća tržišta i stvara nova u svoju korist, postajući brzo pokretna meta za konkurenciju.

4 stuba uspešne digitalne transformacije

U svom članku pod nazivom "4 stuba uspešne digitalne transformacije", Nathan Furr, Andrew Shipilov, Didier Rouillard i Antoine Hemon-Laurens analiziraju izazove s kojima se kompanije suočavaju prilikom implementacije digitalne transformacije. Autori ističu da digitalna transformacija nije jedinstven koncept, već kontinuirano putovanje.

S tim na umu, stvorili su okvir koji se sastoji od četiri stuba digitalne transformacije: unapređenje IT infrastrukture, digitalizacija operacija, digitalni marketing i nove poslovne poduhvate. Ovi stubovi predstavljaju različite faze procesa transformacije i zahtevaju različite resurse, alate, ciljeve i ključne pokazatelje uspeha (KPI) kako bi bili uspešni.

1. Unapređenje IT infrastrukture podrazumeva nadogradnju IT infrastrukture kompanije. To omogućava organizaciji pristup modernim alatima, poboljšava efikasnost zaposlenih, smanjuje troškove održavanja IT sistema i poboljšava zadovoljstvo kupaca. Obično ovu fazu vodi direktor za informacione tehnologije (CIO) ili direktor za tehnologiju (CTO).
2. Digitalizacija operacija fokusira se na optimizaciju postojećih procesa korišćenjem digitalnih alata i tehnologija poput veštačke inteligencije (AI), 5G mreže i Interneta stvari (IoT). Ova faza ide dalje od jednostavne zamene analognih aktivnosti digitalnim. Budući da je više usredsređena na ceo proces, obično je vođena finansijskim direktorom (CFO) ili direktorom operacija (COO).
3. Digitalni marketing fokusira se na korišćenje digitalnih alata za interakciju s kupcima, izgradnju svesti o brendu i povećanje prodaje. Obično ga vodi direktor marketinga (CMO), s fokusom na KPI-je poput povrata na ulaganje u marketing i troškova akvizicije kupaca.
4. Novi poslovni poduhvati uključuju iskorišćavanje novih prilika i stvaranje inovativnih poslovnih modela, proizvoda i usluga. Zahteva ulaganje, agilnost i sprovođenje eksperimenata radi potvrde novih poslovnih prilika. Takve aktivnosti obično vodi izvršni direktor (CEO) ili direktor prodaje, s fokusom na KPI-je usmerene na rast prihoda i zadovoljstvo kupaca.

Kritika i mitovi digitalne transformacije

Pored brojnih i očiglednih benefita poput poboljšanja efikasnosti i zadovoljstva kupaca, digitalna transformacija ima i svoj deo kritika i mitova:

• Mit 1: Potrebna vam je digitalna strategija - Ono što zapravo trebate je pouzdana poslovna strategija strukturirana oko digitalnih sposobnosti nove normalnosti i budućnosti.
• Mit 2: Digitalna transformacija se odnosi na tehnologiju - Pravi izazov je kako promeniti mentalitet ljudi, korporativnu kulturu i način razmišljanja i obavljanja poslova. To je mnogo fundamentalnija promena od jednostavnog usvajanja tehnologije.
• Mit 3: Eksperimentisanje je rizično i skupo - Ne mora biti!
• Mit 4: Naši konkurenti su u istom digitalnom položaju, pa je bolje sačekati - Naravno, u pravu ste. Poslovni subjekti svih veličina na svoj način reaguju na ove iznenadne nove okolnosti. Ali pitajte se, koja će grupa dugoročno pobediti? Oni koji se samo trude i reaguju ili oni koji uključuju šire sagledavanje, proaktivno razmišljanje i implementaciju u svoje preobražene procese?
• Digitalna transformacija je izlizan izraz koji su smislili IT stručnjaci i konsultanti kako bi dosegnuli izvršne direktore (C-Level).
• Digitalna transformacija ima stvarnu opasnost da postane "sve ili ništa" termin.