François Annibal d'Estrées
| Vojvoda od Estréesa | |
|---|---|
| |
| Francois Annibal d-Estrees | |
| francuska velikaška obitelj | |
| Vladavina | od 1663.—1771. i od 1892.— danas |
| Supruge | Marie de Béthune Anne Habert de Montmort Gabrielle de Longueval |
| Djeca | François-Annibal II. d'Estrées Jean II. d'Estrées César d'Estrées Louis d'Estrées i Christine d'Estrées |
| Puno ime | François-Annibal d'Estrées, vojvoda od Estréesa |
| Otac | Antoine IV. d'Estrées |
| Majka | Françoise Babou de La Bourdaisière |
| Rođenje | 1572./1573. |
| Smrt | 5. svibnja 1670., Pariz |
| Pokop | Soissons, obiteljska grobnica u crkvi Feuillantsskog samostana |
François-Annibal d'Estrées,[1] (oko 1573. – 5. svibnja 1670., Pariz, Île-de-France) vojvoda od Estréesa, (francuski: duc d'Estrées) bio je francuski vojnik i diplomat 16. i 17. stoljeća.
Životopis[uredi | uredi kôd]
François-Annibal d'Estrées potječe iz plemićke dinastije Estrées.[2] Najstariji je sin Antonia IV. d'Estréesa,[3] markiza od Cœuvresa i Françoise Babou de La Bourdaisière,[4] te brat Gabrielle d'Estrées ,[5][6] ljubavnice Henrika IV.
François-Annibal,[7] iako najstariji sin Antoinea IV., bio je predodređen da prihvati crkvenu karijeru, tako da je od 1594. do 1596. bio grof-biskup u Noyonu. Smrt njegovog mlađeg brata, François-Louisa, vikonta od Ceuvresa, natjerala ga je da napusti crkvenu karijeru i usmjerila ga prema oružju.
Vojna karijera[uredi | uredi kôd]
Pošto je od rane mladosti preferirao vojnu karijeru, nakon smrti mlađeg brata, pridružio se vojsci kao markiz de Coeuvres gdje je vrlo brzo uznpredovao do čina general-pukovnika. 1614. godine, u službi Marije de Medici, regentice kraljevine u vrijeme dok je njezin sin Luj XIII. još bio maloljetan, poslan je kao posrednik u rješavanju sukoba između vojvoda od Savoje Viktoria Amedea I. i Mantove - Ferdinanda od Mantove[8] zatim je, prije povratka u Francusku, poslan u Veneciju. Tijekom talijanskog rata, koji je bio epizoda Tridesetogodišnjeg rata, 26. studenog 1624. godine je bio na čelu 10 četa pukovnija Normandy i Vaubécourt, 6 četa pukovnije Estrées te švicarskih pukovnija Diesbach, Schmidt i Siders. Tada je napustio Chur da bi oslobodio Valtellinu, dolinu u lombardijskom dijelu Italije, a sve na štetu pape Urbana VIII. i Španjolske koja je tada bila sudionicom rata. 1626. godine kralj Luj XIII. uzdignuo ga je na dostojanstvo maršala Francuske. Kao maršal Francuske pobijedio je u bitci kod Cabuissona i bitci kod Nîmesa gdje je pobijedio protestantsku vojsku. Pobjednikom izlazi i iz opsade Trevesa, po povratku iz koje je primljen u kraljevski viteški red.
Prelazak u diplomaciju[uredi | uredi kôd]
Nakon vojne karijere postao je diplomat. Od 1612. do 1622 bio je redovni veleposlanik da bi od 1624. bio izvanredni veleposlanik u Švicarskoj, Veneciji i Rimu (igrao je značajnu ulogu u izboru Grgura XV.). 15. prosinca 1663. godine imenovan je izvanrednim veleposlanikom u Rimu, gdje će ostati do 1641. godine., te guvernerom Ile de Francea. Francuski povjesničar Gédéon Tallemant des Réaux,[9] inače François-Annibalov suvremenik, ga ne opisuje na baš pozitivan način.
Povezanost s likerom Chartreuse[uredi | uredi kôd]
Pored uspješne vojne i diplmatske karijere, u povijesti je ostao poznat što je 1605. dao kartuzijanskim redovnicima Chartreuse de Vauvert u Parizu rukopis koji je otkrivao formulu eliksira dugog života, čije podrijetlo originala je ostalo nepoznato, ali odgovara podrijetlu likera zvanog Chartreuse.
Brakovi i potomstvo[uredi | uredi kôd]
Prvi put se oženio 4. travnja 1622. s Marie de Béthune (1602-1628) u dvorcu Moussy-le-Vieux, i s njom je imao dvoje djece:
- François-Annibal II. d'Estrées,[10] vojvoda od Estréesa,
- Jean II. d'Estrées,[11] Maršal Francuske,
- César d'Estrées,[12] biskup-vojvoda od Laona i kardinal. Upravo je on, 1657. godine, posvetio crkvu Saint-Montain La Fère u Aisni, u nazočnosti Luja XIV., kraljice majke Ane od Austrije, kardinala Mazarina i mnogih drugih velikodostojanika.
Nakon smrti Marie de Béthune, oženio je 18. travnja 1634. u Le Mesnil-Saint-Denis, Anne Habert de Montmort[13] (umrla 1661.), inače sestru Henrija Louisa Haberta de Montmora, s kojom dobiva :
- Louis d'Estrées[14] (1. prosinca 1637., ubijen 1656. u akciji ispred Valenciennesa),
- Christine d'Estrées[15] umrla 18. prosinca 1658. - u Soissonsu.
Njegov posljednji brak s Gabrielle de Longueval (umrla 1687.), koji je trajao od 25. srpnja 1663. do njegove smrti, bio je bez potomstva.
Smrt[uredi | uredi kôd]
Preminuo je u Parizu 5. svibnja 1670. Tijelo mu je dovezeno u Soissons i pokopano u crkvi samostana Feuillants,[16] koju je sagradio kako bi postala obiteljska grobnica u kojoj je sahranjen zajedno s Anne Habert de Montmort, drugom suprugom.
Nastavak tradicije[uredi | uredi kôd]
Njegov sin Jean II. d'Estrées također će biti imenovan maršalom Francuske 1681. godine, kao i Jeanov sin Victor Marie d'Estrées[17] koji je uzdignut na to dostojanstvo 1703. godine.
Izvori[uredi | uredi kôd]
- ↑ François-Annibal d'Estrées [François-Annibal d'Estrées]. babelio.com/ (francuski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Famille d' Estrées [Famille d’ Estrées] (PDF). racineshistoire.free.fr/ (francuski). Inačica izvorne stranice arhivirana 22. listopada 2020. Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Antoine IV. d'Estrées [Antoine IV. d'Estrées]. geni.com/. Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Françoise Babou de La Bourdaisière [Françoise Babou de La Bourdaisière]. themountainrescue.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Gabrielle d'Estrées [Gabrielle d'Estrées]. britishmuseum.org/ (engleski). Pristupljeno 31. kolovoza 2020.
- ↑ gabrielle-d-estrees-and-one-her-sisters [gabrielle-d-estrees-and-one-her-sisters]. louvre.fr/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ François Annibal d'Estrées [François Annibal d'Estrées]. britishmuseum.org/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Ferdinando Gonzaga [Ferdinando Gonzaga]. britishmuseum.org / (engleski). Pristupljeno 8. studenoga 2020.
- ↑ Gédéon Tallemant des Réaux [Gédéon Tallemant des Réaux]. museeprotestant.org/ (engleski). Pristupljeno 11. studenoga 2020.
- ↑ François Annibal II d'ESTRÉES [François Annibal II d'ESTRÉES]. map-france.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Jean II. d'Estrées [Jean II. d'Estrées]. enacademic.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ César d'ESTRÉES [César d’ESTRÉES]. academie-francaise.fr (francuski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Anne Habert de Montmort [Anne Habert de Montmort]. geni.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Louis d'Estrées [Louis d'Estrées]. geni.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Christine d'Estrées [Christine d'Estrées]. geni.com/ (engleski). Pristupljeno 1. srpnja 2020.
- ↑ Feuillants [Feuillants]. biblicalcyclopedia.com (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
- ↑ Victor Marie d'Estrées [Victor Marie d'Estrées]. gw.geneanet.org/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.