Prijeđi na sadržaj

François Annibal d'Estrées

Izvor: Wikipedija
Vojvoda od Estréesa
Izmišljeni portret autora Paulin Guérin, 1838
Francois Annibal d-Estrees
francuska velikaška obitelj
Vladavina od 1663.—1771. i od 1892.— danas
Supruge Marie de Béthune
Anne Habert de Montmort
Gabrielle de Longueval
Djeca François-Annibal II. d'Estrées
Jean II. d'Estrées
César d'Estrées
Louis d'Estrées i
Christine d'Estrées
Puno ime François-Annibal d'Estrées, vojvoda od Estréesa
Otac Antoine IV. d'Estrées
Majka Françoise Babou de La Bourdaisière
Rođenje 1572./1573.
Smrt 5. svibnja 1670., Pariz
Pokop Soissons, obiteljska grobnica u crkvi Feuillantsskog samostana

François-Annibal d'Estrées,[1] (oko 1573.5. svibnja 1670., Pariz, Île-de-France) vojvoda od Estréesa, (francuski: duc d'Estrées) bio je francuski vojnik i diplomat 16. i 17. stoljeća.

Životopis

[uredi | uredi kôd]

François-Annibal d'Estrées potječe iz plemićke dinastije Estrées.[2] Najstariji je sin Antonia IV. d'Estréesa,[3] markiza od Cœuvresa i Françoise Babou de La Bourdaisière,[4] te brat Gabrielle d'Estrées ,[5][6] ljubavnice Henrika IV.

François-Annibal,[7] iako najstariji sin Antoinea IV., bio je predodređen da prihvati crkvenu karijeru, tako da je od 1594. do 1596. bio grof-biskup u Noyonu. Smrt njegovog mlađeg brata, François-Louisa, vikonta od Ceuvresa, natjerala ga je da napusti crkvenu karijeru i usmjerila ga prema oružju.

Vojna karijera

[uredi | uredi kôd]

Pošto je od rane mladosti preferirao vojnu karijeru, nakon smrti mlađeg brata, pridružio se vojsci kao markiz de Coeuvres gdje je vrlo brzo uznpredovao do čina general-pukovnika. 1614. godine, u službi Marije de Medici, regentice kraljevine u vrijeme dok je njezin sin Luj XIII. još bio maloljetan, poslan je kao posrednik u rješavanju sukoba između vojvoda od Savoje Viktoria Amedea I. i Mantove - Ferdinanda od Mantove[8] zatim je, prije povratka u Francusku, poslan u Veneciju. Tijekom talijanskog rata, koji je bio epizoda Tridesetogodišnjeg rata, 26. studenog 1624. godine je bio na čelu 10 četa pukovnija Normandy i Vaubécourt, 6 četa pukovnije Estrées te švicarskih pukovnija Diesbach, Schmidt i Siders. Tada je napustio Chur da bi oslobodio Valtellinu, dolinu u lombardijskom dijelu Italije, a sve na štetu pape Urbana VIII. i Španjolske koja je tada bila sudionicom rata. 1626. godine kralj Luj XIII. uzdignuo ga je na dostojanstvo maršala Francuske. Kao maršal Francuske pobijedio je u bitci kod Cabuissona i bitci kod Nîmesa gdje je pobijedio protestantsku vojsku. Pobjednikom izlazi i iz opsade Trevesa, po povratku iz koje je primljen u kraljevski viteški red.

Prelazak u diplomaciju

[uredi | uredi kôd]

Nakon vojne karijere postao je diplomat. Od 1612. do 1622 bio je redovni veleposlanik da bi od 1624. bio izvanredni veleposlanik u Švicarskoj, Veneciji i Rimu (igrao je značajnu ulogu u izboru Grgura XV.). 15. prosinca 1663. godine imenovan je izvanrednim veleposlanikom u Rimu, gdje će ostati do 1641. godine., te guvernerom Ile de Francea. Francuski povjesničar Gédéon Tallemant des Réaux,[9] inače François-Annibalov suvremenik, ga ne opisuje na baš pozitivan način.

Povezanost s likerom Chartreuse

[uredi | uredi kôd]

Pored uspješne vojne i diplmatske karijere, u povijesti je ostao poznat što je 1605. dao kartuzijanskim redovnicima Chartreuse de Vauvert u Parizu rukopis koji je otkrivao formulu eliksira dugog života, čije podrijetlo originala je ostalo nepoznato, ali odgovara podrijetlu likera zvanog Chartreuse.

Brakovi i potomstvo

[uredi | uredi kôd]

Prvi put se oženio 4. travnja 1622. s Marie de Béthune (1602-1628) u dvorcu Moussy-le-Vieux, i s njom je imao dvoje djece:

Nakon smrti Marie de Béthune, oženio je 18. travnja 1634. u Le Mesnil-Saint-Denis, Anne Habert de Montmort[13] (umrla 1661.), inače sestru Henrija Louisa Haberta de Montmora, s kojom dobiva :

Njegov posljednji brak s Gabrielle de Longueval (umrla 1687.), koji je trajao od 25. srpnja 1663. do njegove smrti, bio je bez potomstva.

Preminuo je u Parizu 5. svibnja 1670. Tijelo mu je dovezeno u Soissons i pokopano u crkvi samostana Feuillants,[16] koju je sagradio kako bi postala obiteljska grobnica u kojoj je sahranjen zajedno s Anne Habert de Montmort, drugom suprugom.

Nastavak tradicije

[uredi | uredi kôd]

Njegov sin Jean II. d'Estrées također će biti imenovan maršalom Francuske 1681. godine, kao i Jeanov sin Victor Marie d'Estrées[17] koji je uzdignut na to dostojanstvo 1703. godine.


Izvori

[uredi | uredi kôd]
  1. François-Annibal d'Estrées [François-Annibal d'Estrées]. babelio.com/ (francuski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  2. Famille d' Estrées [Famille d’ Estrées] (PDF). racineshistoire.free.fr/ (francuski). Inačica izvorne stranice arhivirana 22. listopada 2020. Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  3. Antoine IV. d'Estrées [Antoine IV. d'Estrées]. geni.com/. Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  4. Françoise Babou de La Bourdaisière [Françoise Babou de La Bourdaisière]. themountainrescue.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  5. Gabrielle d'Estrées [Gabrielle d'Estrées]. britishmuseum.org/ (engleski). Pristupljeno 31. kolovoza 2020.
  6. gabrielle-d-estrees-and-one-her-sisters [gabrielle-d-estrees-and-one-her-sisters]. louvre.fr/ (engleski). Inačica izvorne stranice arhivirana 20. studenoga 2020. Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  7. François Annibal d'Estrées [François Annibal d'Estrées]. britishmuseum.org/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  8. Ferdinando Gonzaga [Ferdinando Gonzaga]. britishmuseum.org / (engleski). Pristupljeno 8. studenoga 2020.
  9. Gédéon Tallemant des Réaux [Gédéon Tallemant des Réaux]. museeprotestant.org/ (engleski). Pristupljeno 11. studenoga 2020.
  10. François Annibal II d'ESTRÉES [François Annibal II d'ESTRÉES]. map-france.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  11. Jean II. d'Estrées [Jean II. d'Estrées]. enacademic.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  12. César d'ESTRÉES [César d’ESTRÉES]. academie-francaise.fr (francuski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  13. Anne Habert de Montmort [Anne Habert de Montmort]. geni.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  14. Louis d'Estrées [Louis d'Estrées]. geni.com/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  15. Christine d'Estrées [Christine d'Estrées]. geni.com/ (engleski). Pristupljeno 1. srpnja 2020.
  16. Feuillants [Feuillants]. biblicalcyclopedia.com (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.
  17. Victor Marie d'Estrées [Victor Marie d'Estrées]. gw.geneanet.org/ (engleski). Pristupljeno 7. studenoga 2020.