Ksanten
| Ksanten | |||
|---|---|---|---|
 Kemijska struktura ksantena
| |||
 | |||
| IUPAC nomenklatura | 9H-ksanten | ||
| Ostala imena | Ksanten 10H-9-oksaantracen | ||
| Identifikacijski brojevi | |||
| CAS broj | 92-83-1 ✓ | ||
| EC broj | 202-194-4 ✓ | ||
| PubChem broj | 7107 ✓ | ||
| Osnovna svojstva | |||
| Molarna masa | 182,222 g·mol−1 | ||
| Izgled | Žuta krutina | ||
| Talište | 101 do 102 °C[1] | ||
| Vrelište | 310 do 312 °C | ||
| Topljivost u vodi |
Gotovo netopiv u vodi, slabo topiv u etanolu | ||
| Struktura | |||
| Sigurnosne upute | |||
| |||
| Međunarodni sustav mjernih jedinica primijenjen je gdje god je to bilo moguće. Ako nije drugačije naznačeno, upisane vrijednosti izmjerene su pri standardnim uvjetima. | |||
| Portal:Kemija | |||
Ksanten (9H-ksanten, 10H-9-oksaantracen) je organski spoj kemijske formule CH2[C6H4]2O. To je žuta krutina koja je topljiva u uobičajenim organskim otapalima. Ksanten je sam po sebi nejasan kemijski spoj, ali mnogi od njegovih derivata korisna su bojila.[3] Bojila koja sadrže jezgru ksantena uključuju fluorescein, eozin i rodamin. Ksantenska bojila su obično fluorescentna, žuta do ružičasta do plavkasto crvena, briljantnih boja. Mnoga ksantenska bojila mogu se pripraviti kondenzacijom derivata ftalnog anhidrida s derivatima resorcinola ili 3-aminofenola.
Ksantenska bojila[uredi | uredi kôd]
Podrobniji članak o temi: BojiloKsantenska bojila formalno su ciklički analozi di- i trifenilmetanskih spojeva; u njima su dva aromatska prstena spojena jednim atomom kisika u orto-položaju prema metanovom ugljiku. Teorijski se izvode od heterocikličkog sistema ksantena, dibenzo-y-pirana, ali se od njega ne pripravljaju. Sam ksanten je bezbojan, no derivati s auksokromnim grupama u molekuli su obojeni. Prema supstituentima koji se nalaze u molekuli dijele se ksantenska bojila u tri podgrupe. Prva sadrži hidroksi-derivate, druga amino-derivate, a treća amino-hidroksi-derivate. Kromofor je ovih bojila u slučaju aminoderivata rezonantni hibrid oksonijskog, amonijskog i karbonijskog oblika molekule (I, II, III). Hidroksi-derivati se gubitkom protona stabiliziraju dajući električki nenabijen sistem čiji je kromofor kinonoidna struktura IV.
Ova su bojila i po svojstvima bojenja bliza arilmetanskim bojilima. Obojenja koja se njima postižu vrlo su čista i jarka. Najbrojnije su zastupana crvena i ružičasta s nekoliko žutih i ljubičastih. Neka od ovih bojila snažno fluoresciraju u otopini, pa i na obojenom materijalu. I u ovoj se grupi nalaze bojeni lakovi pripremljeni taloženjem s fosfor-volfram-molibdenskom kiselinom. Niz crvenih i narančastih bojila ove skupine važan je za bojenje kozmetičkih preparata, živežnih namirnica i ljekovitih pripravaka.
Među značajnije predstavnike ksantenskih bojila ide sulforodamin B, C.I. 45100; priprema se tako da se kondenzira benzaldehid-2,4-disulfonska kiselina s m-dietilaminofenolom, produkt dehidrira sumpornom kiselinom, oksidira željeznim kloridom i prevede u natrijevu sol. Rodamin B, C.I. 45170, jedno od prvih bojila ove grupe, dobiva se kondenzacijom anhídrida ftalne kiseline s m-dietilaminofenolom; ako se kao aminska komponenta upotrijebi 3-etilamino-p-krezol i tako nastali produkt esterificira alkoholom, nastaje rodamin 6G, C. I. 45160. Echtsáureviolett ARR, C.I. 45190, dobiva se obradom fluoresceina fosfornim trikloridom, kondenzacijom tako nastalog 3',6'-diklorfluorana s o-toluidinom i sulfuriranjem. Fluorescein, C. I. 45350, priprema se kondenzacijom anhídrida ftalne kiseline s rezorcinom. Njegove alkalne soli, poznate pod imenom uranin neobično jako fluoresciraju u otopini (i u razređenju 1 : 40 000 000), pa se stoga upotrebljavaju za označavanje i ispitivanje vodenih tokova. Bromiranjem fluoresceina priprema se tetrabromfluorescein, eozin G, C.I. 45380, a jodiranjem dijodfluorescein, Eritrozin 6G, C. I. 45425. Coerulein S, C.I. 45510, nastaje obradom Galleina (C.I. 45445) koncentriranom sumpornom kiselinom. Gallein se dobiva kondenzacijom pirogalola ili galne kiseline s anhidridom ftalne kiseline.[4]
Slike[uredi | uredi kôd]
|
