Staroslavenska morfologija

Podrobniji članak o temi: Staroslavenski jezik

Staroslavenski ili općeslavenski književni jezik (starobugarski, staromakedonski, crkvenoslavenski, starocrkvenoslavenski) fleksijski je jezik s prilično bogatom gramatikom.

Imenice

O-deklinacija

Muški rod - jednina dvojina množina N grad -ъ grad -a grad -i G grad -a grad -u grad -ъ D grad -u grad -oma grad -omъ A grad -ъ grad -a grad -y V grad -e grad -a grad -i L grad -ě grad -u grad -ěhъ I grad -omь grad -oma grad -y

Po o-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice muškog roda koje u nominativu jednine završavaju na -ъ. Iznimka su imenice na -ъ koje se sklanjaju po u-deklinaciji muškog roda (bogъ, gradъ, rodъ). Katkad u akuzativu jednine vidimo razliku između živog i neživog te se akuzativ izjednačuje s genitivom (raba). U jednini se po ovoj deklinaciji sklanjaju i imenice sa sufiksom -(j)an-in-ъ (graždaninъ), ali u množini gube -in i sklanjaju se po konsonantskoj paradigmi (graždane, graždanъ, graždanem, graždany, graždane, graždanehъ, graždany).

Srednji rod - jednina dvojina množina N vin -o vin -ě vin -a G vin -a vin -u vin -ъ D vin -u vin -oma vin -omъ A vin -o vin -ě vin -a V vin -o vin -ě vin -a L vin -ě vin -u vin -ěhъ I vin -omь vin -oma vin -y

Po o-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice srednjeg roda koje u nominativu jednine završavaju na -o (selo, lěto, město). Iznimka su imenice koje se sklanjaju po s-deklinaciji srednjeg roda.

Jo-deklinacija

Muški rod - jednina dvojina množina N nož -ь nož -a nož -i G nož -a nož -u nož -ь D nož -u nož -ema nož -emь A nož -ь nož -a nož -ę V nož -u nož -a nož -i L nož -i nož -u nož -ihъ I nož -emь nož -ema nož -i

Po jo-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice muškog roda koje u nominativu jednine završavaju na -ь ispred kojeg imaju palatal (vračь, kralь, košь). Ovdje ulaze i imenice poput krai koje naizgled ne završavaju palatalom, ali zapravo su kombinacije krajь pa se sklanjaju po ovoj deklinaciji (kraj -ь, kraj -a) U jednini se imenice sa sufiksima -tel-ь i -ar-ь sklanjaju po ovoj deklinaciji (učitelь, učitelja, učitelju..., mytarь, mytarja, mytarju...).

Srednji rod - jednina dvojina množina N mor -e mor -i mor -a G mor -a mor -u mor -ь D mor -u mor -ema mor -emь A mor -e mor -i mor -a V mor -e mor -i mor -a L mor -i mor -u mor -ihъ I mor -emь mor -ema mor -i

Po jo-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice srednjeg roda koje završavaju na -e (lože, polje, molenьe).

A-deklinacija

Ženski rod - jednina dvojina množina N rǫk -a rǫk -ě rǫk -y G rǫk -y rǫk -u rǫk -ъ D rǫk -ě rǫk -ama rǫk -amь A rǫk -ǫ rǫk -ě rǫk -i V rǫk -o rǫk -ě rǫk -y L rǫk -ě rǫk -u rǫk -ahъ I rǫk -ojǫ rǫk -ama rǫk -ami

Po a-deklinaciji ženskog roda sklanjaju se imenice ženskog roda na -a koje ispred tog nastavka imaju tvrdi, nepalatalni suglasnik (žena). Ovako se sklanjaju i imenice muškoga spola na -a (sluga, vojevoda).

Ja-deklinacija

Ženski rod - jednina dvojina množina N duš -a duš -i duš -ę G duš -ę duš -u duš -ь D duš -i duš -ama duš -amъ A duš -ǫ duš -i duš -ę V duš -e duš -i duš -ę L duš -i duš -u duš -ahъ I duš -ejǫ duš -ama duš -ami

Po a-deklinaciji ženskog roda sklanjaju se imenice ženskog roda na -a koje ispred tog nastavka imaju meki, palatalni suglasnik (straža, sveĉa, mrěža). Ovako se sklanjaju i imenice ženskog roda na -i (rabyni, bogyni), -ica (děvica) i -ьni- (rizьnica), a također i imenice muškog spola na -a s palatalom ispred nastavka (junoša).

I-deklinacija

Muški rod - jednina dvojina množina N gost -ь gost -i gost -ьje G gost -i gost -ьju gost -ьi D gost -i gost -ьma gost -ьmъ A gost -ь gost -i gost -i V gost -i gost -i gost -ьje L gost -i gost -ьju gost -ьhъ I gost -ьmь gost -ьma gost -ьmi

Po i-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice muškog roda koje u nominativu jednine završavaju na -ь ispred kojeg imaju tvrdi suglasnik (črьvь, gospodь, pǫtь). Izuzetak su takve imenice n-deklinacije.

Ženski rod - jednina dvojina množina N kost -ь kost -i kost -i G kost -i kost -ьju kost -ьi D kost -i kost -ьma kost -ьmъ A kost -ь kost -i kost -i V kost -i kost -i kost -i L kost -i kost -ьju kost -ьhъ I kost -ьjǫ kost -ьma kost -ьmi

Po i-deklinaciji ženskog roda sklanjaju se imenice ženskog roda koje u nominativu jednine završavaju na -ь (rěčь, noĉь, tvarь). Iznimka je imenica krъvь koja se sklanja po -ъv-deklinaciji (ū-deklinaciji).

U-deklinacija

Muški rod - jednina dvojina množina N dom -ъ dom -y dom -ove G dom -u dom -ovu dom -ovь D dom -ovi dom -ъma dom -ъmъ A dom -ъ dom -y dom -y V dom -u dom -y dom -ove L dom -i dom -ьju dom -ьhъ I dom -ъmь dom -ъma dom -ъmi

Po u-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice: činъ, domъ, ledъ, medъ, mirъ, polъ, sanъ, synъ, volъ, vrъhъ.

ū-deklinacija

Ženski rod - jednina dvojina množina N tik -y tikъv -i tikъv -i G tikъv -e tikъv -u tikъv -ъ D tikъv -i tikъv -ama tikъv -amъ A tikъv -ь tikъv -i tikъv -i V tikъv -y tikъv -i tikъv -i L tikъv -e tikъv -u tikъv -ahъ I tikъv -ьjǫ tikъv -ama tikъv -ami

Po ū-deklinaciji (također znanoj i kao -ъv-deklinacija) muškog roda sklanjaju se imenice: buky, brady, cěly, crьky, horǫgy, loky, ljuby, neplody, prěljuby, smoky, svekry, žrьny, kry (osvjedočeno u Sinajskom psaltiru; u starijoj literaturi se akuzativni oblik krъvь uzima kao lema).

N-deklinacija

Muški rod - jednina dvojina množina N kam -y kamen -i kamen -e G kamen -e kamen -u kamen -ъ D kamen -i kamen -ьma kamen -ьmъ A kamen -ь kamen -i kamen -i V kam' -'y kamen -i kamen -e L kamen -e kamen -u kamen -ьhъ I kamen -ьmь kamen -ьma kamen -ьmi

Po n-deklinaciji muškog roda sklanjaju se imenice: dьnь, jelenь, jęčьmenь, kamy, korenь, plamy, remenь, sęženь, stepenь.

Srednji rod - jednina dvojina množina N plem -ę plemen -i plemen -a G plemen -e plemen -u plemen -ъ D plemen -i plemen -ьma plemen -ьmъ A plem -ę plemen -i plemen -a V plem -ę plemen -i plemen -a L plemen -e plemen -u plemen -ьhъ I plemen -ьmь plemen -ьma plemen -y

Po n-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice: brěmę, čismę, imę, pismę, plemę, sěmę, slěmę, těmę, vrěmę.

S-deklinacija

Srednji rod - jednina dvojina množina N neb -o nebes -ě nebes -a G nebes -e nebes -u nebes -ъ D nebes -i nebes -ьma nebes -ьmъ A neb -o nebes -ě nebes -a V neb -o nebes -ě nebes -a L nebes -e nebes -u nebes -ьhъ I nebes -ьmь nebes -ьma nebes -y

Po s-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice: čudo, divo, drěvo, kolo, nebo, tělo, slovo te uho i oko koje imaju dvojinu kao imenice i-deklinacije.

T-deklinacija

Srednji rod - jednina dvojina množina N tel -ę telęt -ě telęt -e G telęt -e telęt -u telęt -ъ D telęt -i telęt -ьma telęt -ьmъ A tel -ę telęt -ě telęt -a V tel -ę telęt -ě telęt -a L telęt -e telęt -u telęt -ьhъ I telęt -ьmь telęt -ьma telęt -y

Po t-deklinaciji srednjeg roda sklanjaju se imenice koje označuju mlado čovjeka ili životinje: otročę, agnę, kozьlę, kljusę, osьlę, ovьčę, telę, žrěbę...

R-deklinacija

Ženski rod - jednina dvojina množina N mat -i mater -i mater -i G mater -e mater -u mater -ъ D mater -i mater -ьma mater -ьmъ A mater -ь mater -i mater -i V mater -i mater -i mater -i L mater -i mater -u mater -ьhъ I mater -ьjǫ mater -ьma mater -ьmi

Po r-deklinaciji ženskog roda sklanjaju se imenice mati i dъĉi.

Zamjenice

Osobne zamjenice

Jednina

-	1. lice	2. lice	3. lice muškog roda	3. lice ženskog roda	3. lice srednjeg roda
N	azъ	ty	(i)	(ja)	(je)
G	mene	tebe	jego	jeję	jego
D	mъnê, (mьnê), mi	tebê, ti	jemu	jei	jemu
A	mene, mę	tebe, tę	i, nь	jǫ	je
V	–	ty	–	–	–
L	mъnê, (mьnê)	tebê	jemь	jei	jemь
I	mъnojǫ	tobojǫ	jimь	jejǫ	jimь

Dvojina

-	1. lice	2. lice	3. lice muškog roda	3. lice ženskog roda	3. lice srednjeg roda
N	vê	va	(ja)	(ji)	(ji)
G	naju	vaju	jeju	jeju	jeju
D	nama	vama	jima	jima	jima
A	na, ny	va, vy	(ja)	(ji)	(ji)
V	–	–	–	–	–
L	naju	vaju	jeju	jeju	jeju
I	nama	vama	jima	jima	jima

Množina

-	1. lice	2. lice	3. lice muškog roda	3. lice ženskog roda	3. lice srednjeg roda
N	my	vy	(ji)	(je)	(ja)
G	nasъ	vasъ	jihъ	jihъ	jihъ
D	namъ	vamъ	jimъ	jimъ	jimъ
A	ny, nasъ	vy, vasъ	ję	ję	ja
V	–	–	–	–	–
L	nasъ	vasъ	jihъ	jihъ	jihъ
I	nami	vami	jimi	jimi	jimi

Napomena: u općeslavenskom književnom jeziku nije bilo zamjenice koja se uvijek upotrebljavala za označavanje trećega lica – ono se uglavnom označavalo različitim pokaznim zamjenicama. Odabir pokazne zamjenice ovisio je o odnosu sugovornika i trećega lica. Međutim, u označavanju trećega lica najčešće su se koristile zamjenice onъ, ona i ono, odnosno i, ja i je.

Povratna zamjenica

-
N	–
G	sebe
D	sebê, si
A	sebe, sę
V	–
L	sebê
I	sobojǫ

Pokazne zamjenice

Zamjeničkom sklonidbom sklanjale su se pokazne zamjenice. Postoje dvije varijante – meka i tvrda. Prema tvrdoj su se sklanjale zamjenice čiji je završni suglasnik u osnovi bio tvrd (tъ, ta, to; ovъ, ova, ovo; onъ, ona, ono, inъ, ina, ino). Prema mekoj sklonidbi sklanjale su se zamjenice sь, sja (si), se; moi, moê, moe; tvoi, tvoê, tvoe, svoi, svoê, svoe, našь, naša, naše; vašь, vaša, vaše; čii, čija, čije.

Tvrda osnova

Jednina

-	Muški rod	Ženski rod	Srednji rod
N	t -ъ	t -a	t -o
G	t -ogo	t -oję	t -ogo
D	t -omu	t -oi	t -omu
A	t -ъ	t -ǫ	t -o
V	–	–	–
L	t -omь	t -oi	t -omь
I	t -êmь	t -ojǫ	t -êmь

Dvojina

-	Muški rod	Ženski rod	Srednji rod
N	t -a	t -ê	t -ê
G	t -oju	t -oju	t -oju
D	t -êma	t -êma	t -êma
A	t -a	t -ê	t -ê
V	–	–	–
L	t -oju	t -oju	t -oju
I	t -êma	t -êma	t -êma

Množina

-	Muški rod	Ženski rod	Srednji rod
N	t -i	t -y	t -a
G	t -êhъ	t -êhъ	t -êhъ
D	t -êmъ	t -êmъ	t -êmъ
A	t -y	t -y	t -a
V	–	–	–
L	t -êhъ	t -êhъ	t -êhъ
I	t -êmi	t -êmi	t -êmi

Meka osnova

Jednina

-	Muški rod	Ženski rod	Srednji rod
N	s -ь	s -a	s -e
G	s -ego	s -eję	s -ego
D	s -emu	s -ei	s -emu
A	s -ь	s -ǫ	s -e
V	–	–	–
L	s -emь	s -ei	s -emь
I	s -imь	s -ejǫ	s -imь

Dvojina

-	Muški rod	Ženski rod	Srednji rod
N	s -a	s -i	s -i
G	s -eju	s -eju	s -eju
D	s -ima	s -ima	s -ima
A	s -a	s -i	s -i
V	–	–	–
L	s -eju	s -eju	s -eju
I	s -ima	s -ima	s -ima

Množina

-	Muški rod	Ženski rod	Srednji rod
N	s -i	s -ę	s -a
G	s -ihъ	s -ihъ	s -ihъ
D	s -imъ	s -imъ	s -imъ
A	s -ę	s -ę	s -a
V	–	–	–
L	s -ihъ	s -ihъ	s -ihъ
I	s -imi	s -imi	s -imi

Pridjevi

Deklinacija pridjeva

U staroslavenskome jeziku postoje određeni i neodređeni pridjevi. Neodređeni se pridjevi dekliniraju kao odgovarajuće imenice glavne sklonidbe, npr. novъ kao rabъ, nova kao žena, novo kao selo, niĉь kao vračь, niĉa kao duša, niĉe kao polje.

Određeni se pridjevi dobivaju spajanjem neodređenoga pridjeva i oblika anaforičke zamjenice jь (u pismu i), ja, je kao što je prikazano u tablici.

N novъ + i = novyi nova + ja = novaja G nova + jego = novajego novy + jeję = novyję D novu + jemu = novujemu novê + jei = novêi A novъ + i = novyi novǫ + jǫ = novǫjǫ L novê + jemь = novêjemь novê + jei = novêi I novomь + imь = novyimь novojǫ + jejǫ = novojǫ, novǫjǫ

N, A nova + ja = novaja novê + i = novêi G, L novu + jeju = novuju novu + jeju = novuju D, I novoma + ima = novyima novoma + ima = novyima

N novi + i = novii novy + ję = novyję G novъ + ihъ = novyihъ novъ + ihъ = novyihъ D novomъ + imъ = novyimъ novamъ + imъ = novyimъ A novy + ję = novyję novy + ję = novyję L novêhъ + ihъ = novyihъ novahъ + ihъ = novyihъ I novy + imi = novyimi novami + imi = novyimi

Stupnjevanje pridjeva

U staroslavenskome jeziku postoje tri stupnja pridjeva:

• pozitiv, kojim se iskazuje apsolutno svojstvo;
• komparativ, kojim se iskazuje relativno svojstvo;
• superlativ, kojim se iskazuje svojstvo u odnosu na sve s kojima nešto uspoređujemo.

KOMPARATIV

1. Pridjevi sa silaznom intonacijom na korijenskome slogu (u hrvatskome jeziku ti pridjevi tvore komparativ nastavkom -ji):

dragъ − draž-ii (m), draž-e (s), draž-ьši;

tęžьkъ − tęžii, tęže, tęžьši;

grǫbъ − grǫblii, grǫble, grǫblьši.

2. Pridjevi s uzlaznom intonacijom na korijenskom slogu (u hrvatskome jeziku ti pridjevi tvore komparativ nastavkom -iji):

novъ − nov-êi, nov-êje, nov-êiši;

starъ − star-êi, star-êje, star-êiši;

junъ − jun-êi, jun-êje, jun-êiši.

DEKLINACIJA KOMPARATIVA

N

dražii

draže

dražьši

junêi

junêje

junêiši

G

dražьša

dražьša

dražьšę

junêiša

junêiša

junêišę

D

dražьšu

dražьšu

dražьšǫ

junêišu

junêišu

junêiši

A

dražšii

draže

dražьši

junêi

junêje

junêišǫ

L

dražьši

dražьši

dražьši

junêiši

junêjiši

junêiši

I

dražьšemь

dražьšemь

dražьšejǫ

junêišemь

junêišemь

junêišejǫ

N, A

dražьša

dražьši

dražьši

junêiša

junêiši

junêiši

G, L

dražьšu

dražьšu

dražьšu

junêišu

junêišu

junêišu

D, I

dražьšema

dražьšema

dražьšama

junêišema

junêišema

junêišama

N

dražьše

dražьša

dražьšę

junêiše

junêiša

junêišę

G

dražьšь

dražьšь

dražьšь

junêišь

junêišь

junêišь

D

dražьšemь

dražьšemь

dražьšamь

junêišemь

junêišemь

junêišamь

A

dražьšę

dražьša

dražьšę

junêišę

junêiša

junêišę

L

dražьšihь

dražьšihь

dražьšahь

junêišihь

junêišihь

junêišahь

I

dražьši

dražьši

dražьšami

junêiši

junêiši

junêišami

SUPERLATIV

Tvori se:

1. dodavanjem prefiksa nai− na komparativ: naidražii, naitęžьši, naigrǫble;
2. komparativom i zamjenicom vьsego/vьsêhъ: novêi vьsego, dražii vьsêhъ.

APSOLUTNI SUPERLATIV tvori se:

1. dodavanjem prefiksa prê− na pozitiv: prêdragъ, prênova, prêstaro;
2. prilogom Ʒêlo i pozitivom: Ʒêlo dragъ, Ʒêlo nova, Ʒêlo staro.

Brojevi

Glavni brojevi

1		jedinъ (m.r.), jedina (ž.r.), jedino (s.r.)
2		dъva (m.r.), dъvê (ž. i s.r.)
3		trьje (m.r.), tri (ž. i s.r.)
4		četyre (m.r.), četyri (ž. i s.r.)
5		pętь
6		šestь
7		sedmь
8		osmь
9		devętь
10		desętь
11		jedin-ъ/a/o na desęte
12		dъv-a/ê na desęte
20		dъva desęti
21		dъva desęti i jedin-ъ/a/o
22		dъva desęti i dъv-a/ê
30		trije desęte
40		četyre desęte
50		pętь desętь
60		šestь desętь
70		sedmь desętь
80		osmь desętь
90		devętь desętь
100		sъto
200		dъvê sъtê
300		tri sъta
400		četyre sъta
500		pętь sъtь
1 000		tysęĉi, tysǫĉi
2 000		dъvê tysǫĉi
5 000		pętь tysǫĉь
10 000		desętь tysǫĉь ili tьma
20 000		dъvadeseti tysǫĉь ili dъvê tьmê
100 000		sъto tysǫĉь ili leĝeonъ

Sklonidba glavnih brojeva

1		kao zamjenica jedinъ − jedinogo, jedina − jedinoję
2		kao zamjenica, samo u dvojini
3		po i−deklinaciji, samo u množini
4		kao i trьje, tri, osim N i G kao konsonantske osnove
5−10		po i−deklinaciji, samo u jednini, desętь i u množini i dvojini
11−19		sklanja se samo prvi dio, npr. jedinomu na desęte
20, 30, 40		sklanjaju se oba dijela: dъvêma desętьma, trьmь desętьmъ
50−90		sklanja se samo prvi dio: pętijǫ desętь

sъto se sklanja kao selo, tysęĉi kao bogyni, tьma kao žena, leĝeonъ kao rabъ

Redni brojevi

1		prъvyi, prъvaja, prъvoje
2		vъtoryi, vъtoraja, vъtoroje
3		tretii, tretijaja, tretijeje
4		četvrъyi, četvrъaja, četvrъoje
5		pętyi, pętaja, pętoje
11		prъvyi / prъvaja / prъvoje na desęte
20		dъvadesętьn-yi/aja/oje
21		dъvadesętьn-yi/aja/oje prъv-yi/aja/oje
60		šestьdesętьn-yi/aja/oje
100		sъtъn-yi/aja/oje
1 000		tysǫĉьn-yi/aja/oje

Svi se redni brojevi sklanjaju kao odgovarajući pridjevi.

Glagoli

Prezent

Prezent glagola tvori se tako da se na prezentsku osnovu dodaju nastavci. Kod nekih je glagola prezentska osnova skrivena zbog glasovnih promjena u prošlosti (navedeni su češći glagoli):

• bosti (bod-), vesti (ved- ili vez-), krasti (krad-), iti (id-)
• plesti (plet-), mesti (met-), greti (greb-), krasti
• reĉi (rek-), peĉi (pek-), moĉi (mog-), teĉi (tek-)

1. Glagoli e-tipa na prezentska osnova dodaju interfiks e (nestaje ispred -ǫ) i nastavke:

Glagol	Jednina	Dvojina	Množina
bosti (bod-)	1. bod -ǫ 2. bod -e + -ši 3. bod -e + -tъ	1. bod -e + -vě 2. bod -e + -ta 3. bod -e + -te	1. bod -e + -mъ 2. bod -e + -te 3. bod -ǫtъ
reĉi (rek-)	1. rek -ǫ 2. reč -e + -ši 3. reč -e + -tъ	1. reč -e + -vě 2. reč -e + -ta 3. reč -e + -te	1. reč -e + -mъ 2. reč -e + -te 3. rek -ǫtъ

2. Glagoli i-tipa dobivaju iste nastavke, ali je interfiks i (nestaje ispred -ǫ i ę). U prvom se licu događa jotacija (k/c + j > č, g/z + j > ž, h/s + j > š, l + j > lj, n + j > nj, t + j > ĉ, d + j > žd), odnosno epenteza (bj > blj, pj > plj, mj > mlj, vj > vlj):

Glagol	Jednina	Dvojina	Množina
hvaliti (hval-)	1. hval + -j + -ǫ 2. hval -i + -ši 3. hval -i + -tъ	1. hval -i + -vě 2. hval -i + -ta 3. hval -i + -te	1. hval -i + -mъ 2. hval -i + -te 3. hval -ętъ
ljubiti (ljub-)	1. ljub + -lj + -ǫ 2. ljub -i + -ši 3. ljub -i + -tъ	1. ljub -i + -vě 2. ljub -i + -ta 3. ljub -i + -te	1. ljub -i + -mъ 2. ljub -i + -te 3. ljub -ętъ

3. Atematski glagoli byti, dati, věděti, iměti i jasti nepravilno tvore prezent:

Glagol	Jednina	Dvojina	Množina
byti	1. jesmь 2. jesi 3. jestъ	1. jesvě 2. jesta 3. jeste	1. jesmъ 2. jeste 3. sǫtъ
věděti	1. věmь 2. věsi 3. věstъ	1. věvě 2. věsta 3. věste	1. věmъ 2. věste 3. vědętъ
iměti	1. imamь 2. imaši 3. imatъ	1. imavě 2. imata 3. imate	1. imamъ 2. imate 3. imǫtъ
jasti	1. jamь 2. jasi 3. jastъ	1. javě 2. jasta 3. jaste	1. jamъ 2. jaste 3. jadętъ

Treba razlikovati glagole imĕti (imamь, imaši, imatъ), imati (jemljǫ, jemleši, jemletъ) i jęti (imǫ, imeši, imetъ). Iznimka je i glagol hotĕti koji provodi jotaciju premda nije glagol i-tipa (hoĉǫ, hoĉeši, hoĉetъ).

Asigmatski aorist

Asigmatski aorist ime je dobio po nedostatku fonema s u sklonidbi (grč. sigma), odnosno, nemamo promjenu VsV > VhV (s između samoglasnika daje h). Asigmatski aorist s vremenom je postajao sve arhaičnijim i postupno se mijenjao drugim dvama aoristima.

Tvorio se tako da se na infinitivnu osnovu glagola e-tipa kojima je osnova završavala na suglasnik (glagola sa sufiksom -nǫ- i glagola s nultim sufiksom) dodaju sljedeći nastavci: -ъ, -e, -e; -omъ, -ete, -ǫ; -ově, -eta, -ete.

Glagol	Jednina	Dvojina	Množina
pasti (pad-)	1. pad -ъ 2. pad -e 3. pad -e	1. pad -ově 2. pad -eta 3. pad -ete	1. pad -omъ 2. pad -ete 3. pad -ǫ
teĉi (tek-)	1. tek -ъ 2. teč -e 3. teč -e	1. tek -ově 2. teč -eta 3. teč -ete	1. tek -omъ 2. teč -ete 3. tek -ǫ
moĉi (mog-)	1. mog -ъ 2. mož -e 3. mož -e	1. mog -ově 2. mož -eta 3. mož -ete	1. mog -omъ 2. mož -ete 3. mog -ǫ
dvignǫti (dvig-)	1. dvig -ъ 2. dviž -e 3. dviž -e	1. dvig -ově 2. dviž -eta 3. dviž -ete	1. dvig -omъ 2. dviž -ete 3. dvig -ǫ

Sigmatski prvi aorist

Sigmatski prvi aorist tvorio se na sljedeće načine:

• Glagoli čija osnova završava na b, p, d, t, z, s tvorili su ovaj aorist tako da se taj završni suglasnik odbaci i interfiksu -s- dodaju nastavci -ъ, -, -; -omъ, -te, -ę; -ově, -ta, -te. Sigma (s) između samoglasnika ostaje jednaka (interfiks). Pritom se e duljilo u ě, a o u a.
• Glagoli čija osnova završava na r ili k tvorili su aorist jednako kao i navedeni glagoli, ali im se sigma (s) između samoglasnika mijenjala h, stoga su se intefiksu (h ili s) dodavali isti nastavci. Pritom se e također duljilo u ě, a o u a.

Drugo i treće lice jednine ovih glagola nije zabilježeno, stoga se uzimaju oblici asigmatskog aorista.

• Glagoli čija osnova završava na samoglasnik tvorili su aorist tako da se na infinitivnu osnovu dodaju isti nastavci, a sigma se između samoglasnika mijenjala u h.

Drugo i treće lice ovih glagola podudara se s infinitivnom osnovom zato što se sigma našla na kraju glagola te je nestala.

Glagol	Jednina	Dvojina	Množina
hvaliti (hvali-)	1. hvali -h -ъ 2. hvali 3. hvali	1. hvali -h -ově 2. hvali -s -ta 3. hvali -s -te	1. hvali -h -omъ 2. hvali -s -te 3. hvali -š -ę
teĉi (tek-)	1. těhъ (tek -s -ъ) 2. teče 3. teče	1. těhově (tek -s -ově) 2. těsta 3. těste	1. těhomъ (tek -s -omъ) 2. těste 3. těšę
greti (greb-)	1. grěsъ 2. grebe 3. grebe	1. grěsově 2. grěsta 3. grěste	1. grěsomъ 2. grěste 3. grěsę
bosti (bod-)	1. basъ 2. bode 3. bode	1. basově 2. basta 3. baste	1. basomъ 2. baste 3. basę

Sigmatski drugi aorist

Sigmatski drugi aorist tvorio se tako da se na infinitivnu osnovu glagola e-tipa kojima je osnova završavala na suglasnik (glagola sa sufiksom -nǫ- i glagola s nultim sufiksom) dodaju interfiks -os- (-oh-) te na nj nastavci -ъ, -, -; -omъ, -te, -ę; -ově, -ta, -te. Sigma s između samoglasnika pretvarala se u h.

Drugo i treće lice jednine nisu zabilježeni te se uzima oblik asigmatskog aorista.

Glagol	Jednina	Dvojina	Množina
krasti (krad-)	1. krad -oh -ъ 2. (krad -e) 3. (krad -e)	1. krad -oh -ově 2. krad -os -ta 3. krad -os -te	1. krad -oh -omъ 2. krad -os -te 3. krad -oš -ę
reĉi (rek-)	1. rek -oh -ъ 2. (reč -e) 3. (reč -e)	1. rek -oh -ově 2. rek -os -ta 3. rek -os -te	1. rek -oh -omъ 2. rek -os -te 3. rek -oš -ę
iti (id-)	1. id -oh -ъ 2. (id -e) 3. (id -e)	1. id -oh -ově 2. id -os -ta 3. id -os -te	1. id -oh -omъ 2. id -os -te 3. id -oš -ę

Imperfekt

Imperfekt se tvori na dva načina:

1. ako infinitivna osnova završi na -a ili -ě, dodaje se interfiks -ah- (koji se mijenja u -aš- palatalizacijom ispred e) te nastavci za asigmatski aorist: -ъ, -e, -e; -omъ, -ete, -ǫ; -ově, -eta, -ete.

Glagol	Jednina	Dvojina	Množina
glagolati (glagola-)	1. glagola -ah -ъ 2. glagola -aš -e 3. glagola -aš -e	1. glagola -ah -ově 2. glagola -aš -eta 3. glagola -aš -ete	1. glagola -ah -omъ 2. glagola -aš -ete 3. glagola -ah -ǫ
viděti (vidě-)	1. vidě -ah -ъ 2. vidě -aš -e 3. vidě -aš -e	1. vidě -ah -ově 2. vidě -aš -eta 3. vidě -aš -ete	1. vidě -ah -omъ 2. vidě -aš -ete 3. vidě -ah -ǫ

2. drugim se načinom tvore imperfekti ostalih glagola tako da se na prezentsku osnovu dodaje interfiks -ah- (koji se ispred e palatalizacijom mijenja u -aš-) te nastavci asigmatskog aorista: -ъ, -e, -e; -omъ, -ete, -ǫ; -ově, -eta, -ete.

Glagol	Jednina	Dvojina	Množina
zъvati (zov-)	1. zov -ě -ah -ъ 2. zov -ě -aš -e 3. zov -ě -aš -e	1. zov -ě -ah -ově 2. zov -ě -aš -eta 3. zov -ě -aš -ete	1. zov -ě -ah -omъ 2. zov -ě -aš -ete 3. zov -ě -ah -ǫ
bosti (bod-)	1. bod -ě -ah -ъ 2. bod -ě -aš -e 3. bod -ě -aš -e	1. bod -ě -ah -ově 2. bod -ě -aš -eta 3. bod -ě -aš -ete	1. bod -ě -ah -omъ 2. bod -ě -aš -ete 3. bod -ě -ah -ǫ

Česte su alternacije da glagoli tvore imperfekt na oba načina kod glagola koji mijenjaju osnove. Stoga su moguće i posvjedočene obje inačice:

• bъrati (bъra-; ber-) > bъraahъ ili berěahъ
• gъnati (gъna-; žen-) > gъnaahъ ili ženěahъ
• plьvati (plьva-; pljuj-) > plьvaahъ ili pljujěahъ
• zъvati (zъva-; zov-) > zъvaahъ ili zověahъ

U staroslavenskim se tekstovima često stežu oblici tako da ěah postaje ěh, a aah postaje ah. Primjer je u Traktatu Crnorisca Hrabra:

Prĕžde ubo slovĕne ne imĕhǫ knigъ, nǫ črъtami i rĕzami čьtĕhǫ i gataahǫ, pogani sǫĉe.

Neki oblici provode glasovne promjene, odnosno provodi se palatalizacija ili jotacija ispred ě, a jat potom postaje a. Isto vrijedi i ako osnova završi na j koje se ispred jata reducira i opet jat postaje a:

• hvaliti (hval-) > hval + ě + ahъ > hvaljaahъ
• nositi (nos-) > nos + ě + ahъ > nošaahъ
• peĉi (pek-) > pek + ě + ahъ > pečaahъ
• čuti (čuj-) > čuj + ě + ahъ > čujaahъ

Prvi način nije prvotni oblik, to je drugi način, a prvi je nastao promjenom jata u a. To nam potvrđuje i imperfekt glagola byti:

Glagol	Jednina	Dvojina	Množina
byti)	1. běahъ 2. běaše 3. běaše	1. běahově 2. běašeta 3. běašete	1. běahomъ 2. běašete 3. běahǫ

Participi

Aktivni particip prezenta

Aktivni particip prezenta (glagolski prilog sadašnji) tvori se tako da se na prezentsku osnovu dodaju navedeni nastavci.

1. Glagoli e-tipa, atematski glagoli:

• prezentska osnova + -y (muški i srednji rod) i ǫĉi (ženski rod)
  

(npr. greti (greb-) > greby; grebǫĉi)

2. Glagoli e-tipa čija prezentska osnova završava na palatal:

• prezentska osnova + -ę (muški i srednji rod) i ǫĉi (ženski rod)
  

(npr. kupovati (kupuj-) > kupuję, kupujǫĉi)

3. Glagoli i-tipa:

• prezentska osnova + -ę (muški i srednji rod) i ęĉi (ženski rod)
  

(npr. ljubiti (ljub-) > ljubę, ljubęĉi)

Pasivni particip prezenta

Pasivni particip prezenta tvori se tako da se na prezentsku osnovu dodaju nastavci -o/e/i + m + ъ/a/o (muški, ženski, srednji rod):

1. Glagoli e-tipa, atematski glagoli:

• prezentska osnova + o + m + ъ/a/o
  

(npr. peĉi (pek-) > pekomъ, pekoma, pekomo)

2. Glagoli e-tipa čija osnova završava na palazal:

• prezentska osnova + e + m + ъ/a/o
  

(npr. želeti (želj-) > željemъ, željema, željemo)

3. Glagoli i-tipa:

• prezentska osnova + i + m + ъ/a/o
  

(npr. hvaliti (hval-) > hvalimъ, hvalima, hvalimo)

Aktivni particip preterita prvi

Aktivni particip preterita prvi (glagolski prilog prošli) tvori se tako da se na infinitivnu osnovu dodaju navedeni nastavci.

1. Glagoli e-tipa, atematski glagoli:

• infinitivna osnova + -ъ (muški i srednji rod) ili -ъši (ženski rod)
  

(npr. bosti (bod-) > bodъ, bodъši)

2. Glagoli i-tipa dobivaju v koje sprječava hijat:

• infinitivna osnova + -vъ (muški i srednji rod) ili -vъši (ženski rod)
  

(npr. hvaliti (hvali-) > hvalъ, hvalъši)

Potonji glagoli i-tipa imaju dvojake oblike ovog participa - navedeni stariji te noviji nastao analogijom prema drugim glagolima:

• nositi (nosi-) > nošъ, nošъši (jotacijom od + jъ, jъši) ili nosivъ, nosivъši
• roditi (rod-) > roždъ, roždъši (jotacijom od + jъ, jъši) ili rodivъ, rodivъši

3. Glagoli koji su nastali metatezom likvida tvore ovaj particip od svoje starije osnove:

• mrěti (< merti) > mьrъ, mьrъši (a ne mrěvъ, mrěvъši)
• prostrěti (< prosterti) > prostьrъ, prostьrъši (a ne prostrěvъ, prostrěvъši)

4. Nepravilni participi:

• iti > šьdъ, šьdъši
• jahati > javъ, javъši

Aktivni particip preterita drugi

Aktivni particip preterita drugi (glagolski pridjev radni) tvori se tako da se na infinitivnu osnovu doda interfiks l te nastavci ъ/a/o. Ako osnova završava na -t ili -d, oni će otpasti.

• hvaliti (hvali) > hvalilъ, hvalila, hvalilo
• plesti (plet-) > plelъ, plela, plelo

Pasivni particip preterita

Pasivni particip preterita (glagolski pridjev trpni) tvori se tao da se na infinitivnu osnovu dodaju navedeni nastavci.

1. Glagoli s osnovom na suglasnik, -y ili -i:

• infinitivna osnova + en + ъ/a/o
  

(npr. bosti (bod-) > bodenъ, bodena, bodeno)

(npr. nositi (nosi-) > nošenъ, nošena, nošeno - jotacijom od nosi + enъ > nosjenъ > nošenъ)

(npr. umyti dobiva kao kod -ъv- kao kod istoimene deklinacije > umъvenъ, umъvena, umъveno)

2. Glagoli s osnovom na -a ili -ě:

• infintivna osnova + n + ъ/a/o
  

(npr. glagolati (glagola-) > glagolanъ, glagolana, glagolano)

(npr. viděti (vidě-) > vižden, viždena, viždeno - jotacijom od viděn, viděna, viděno)

3. Glagoli kojima osnova završava na -ę, -u, -i i -ě (od metateze likvida):

• infinitivna osnova t + ъ/a/o
  

(npr. klęti (klę-) > klętъ, klęta, klęto)

(npr. obuti (obu-) > obutъ, obuta, obuto)

(npr. mrěti (mrě-) > mrětъ, mrěta, mrěto)

(npr. viti (vi-) > vitъ, vita, vito)

Potonji glagoli čija osnova završava na -i (viti, biti itd.) mogu tvoriti pasivni particip preterita i kao glagoli u prvoj skupini: bitъ ili bijenъ, vitъ ili vijenъ).

Perfekt

Perfekt se tvori tako da se aktivnom participu preterita drugom doda nesvršeni prezent pomoćnog glagola byti.

• nosilъ/a/o jesmь, jesi, jestъ
• nosili/y/a jesmъ, jeste, sǫtь
• nosila/ě/ě jesvě, jesta, jeste

Futur drugi

Futur drugi tvori se tako da se aktivnom participu preterita drugom doda svršeni prezent pomoćnog glagola byti.

• nosilъ/a/o bǫdǫ, bǫdeši, bǫdetъ
• nosili/y/a bǫdemъ, bǫdete, bǫdǫtъ
• nosila/ě/ě bǫdevě, bǫdeta, bǫdete

Kondicional

Kondicional se tvori tako da se aktivnom participu preterita drugom doda posebni oblik pomoćnog glagola byti (neki ga smatraju aoristom, neki preteritom). Dvojina nije zabilježena.

• nosilъ/a/o bimь, bim bi
• nosili/y/a bimъ, biste, bǫ (byšę)

Pluskvamperfekt

Pluskvamperfekt se tvori na više načina tako da se aktivnom participu preterita drugom doda perfekt, imperfekt ili aorist pomoćnog glagola byti.

• nosilъ/a/o bylъ/a/o jesmь ili běahъ ili běhъ
• nosili/y/a byli/y/a jesmъ ili běahomъ ili běhomъ
• nosila/ě/ě byla/ě/ě jesvě ili běahově ili běhově

Futur prvi

Futur prvi ne tvori se od aktivnog participa preterita drugog. Naime, svršeni glagoli imaju svojim prezentom futursko značenje. Nesvršeni glagoli tvore futur prvi od pomoćnog glagola (byti, hotěti, načęti, iměti) i infinitivom.

• bǫdǫ / hoĉǫ / načьnǫ / imamь hvaliti

Prilozi

Neizvedeni prilozi

To su prvotni prilozi kojima se teško određuje etimologija i postanak im je nejasan.

• abьje (abije) = odmah
• jedъva = jedva
• jeĉe = još
• nyně = sad, danas
• paky = opet
• (j)uže = već, više

Izvedeni prilozi

Zamjenički prilozi

Zamjenički su prilozi izvedeni od zamjenica i sufikasa (npr. ov + amo = ovamo, kъ + de = kъde (gdje)):

• -amo = smjer kretanja (tamo, kamo, onamo)
• -ako / -ače = način (tako, inako, inače)
• -de = mjesto (sьde, onude, vьsьde)
• -gda = vrijeme (tъgda, kъgda, egda)
• -lь / -li / / -lě / -lьma / -lьmi = količina, mjera (kolь, kolě, kolьmi)

Imenski prilozi

Imenski se prilozi tvore od imenskih riječi ili konverzijom postaju prilozi koji su zapravo deklinabilne riječi priložnog značenja.

Načinski se prilozi tvore sufiksima -o ili -ě (nastavak akuzativa jednine srednjeg roda, nastavak lokativa jednine srednjeg roda), a razlike u značenjima različitih sufikasa nije bilo, no neki su prilozi imali samo oblike na -o (veselo), a neki samo na -ě (javě = javno).

Načinski su se prilozi također tvorili od pridjeva sa sufiksom -ьsk- dodavši im nastavak -y (zapravo podrijetlom instrumental množine; npr. slověnьsky).

Prilozi su se tvorili i sufiksom -ь (pravь, različь) koji su vjerojatno naslijeđeni akuzativni oblici iz praslavenskog.

Česti su i popriloženi insturumentali a-deklinacije poput jednьnojǫ (jednokratno) te kosi padeži u funkcijama priložnih oznaka.

Mjesni su prilozi podrijetlom bili uglavnom lokativi imenica: gorě, dolě, nizu, a isto je vrijedilo i za vremenske priloge: zimě, polu dьne.

Prijedlozi

Prvotni prijedlozi

Prvotni i neizvedeni prijedlozi pripadaju praindoeuropskom i praslavenskom naslijeđu:

• bez + genitiv
• kъ + dativ
• otъ + genitiv
• po + dativ, lokativ
• vъ + akuzativ, lokativ
• za + akuzativ, instrumental

Drugotni prijedlozi

Drugotni prijedlozi izvedeni su od priložnih izraza: vьslědъ od vь slědъ, prěžde je komparativ od prědъ itd.

Veznici i čestice

Veznike i čestice nije lako odvojiti jer katkad služe kao pojačivači, a katkad imaju vezničku službu.

• i, a = čestice i veznici
• li = upitna čestica (a + li = ali, i + li = ili)
• da = veznik i čestica
• bo = čestica, izražava uzročne odnose (i + bo = ibo, u + bo = ubo)
• aĉe, eda = pogodbeni i uzročni veznici

Najčešća je čestica že koja je bila intenzifikator i veznik, a često se vezala uz zamjenice i priloge (jakože, nikъto že).

Izvori

• Stjepan Damjanović: Staroslavenski jezik, Hrvatska sveučilišna naklada, Zagreb, 2005.
• Stjepan Damjanović: Slovo iskona, Matica hrvatska, Zagreb, 2005.
• Josip Hamm: Staroslavenska gramatika